Šta Merkel ima da kaže Ciprasu?

Grčka kriza nije samo izazov za finansijske stručnjake. Ona se sve više pretvara u svojevrsnu igru nerava. Nije samo strogi nemački ministar finansija Volfgang Šojble taj koji je izgubio strpljenje s obzirom na ležerno ophođenje grčke vlade u vezi sa zahtevima iz Brisela. I iz drugih članica evrogrupe sve češće stižu kritike na račun Grčke, naročito iz Irske i Portugalije, koje su se iz krize izvukle uz bolne mere štednje i velika odricanja.

Sada su sve oči uperene u Berlin. Nemačka kancelarka Angela Merkel dočekuje svog grčkog kolegu Aleksisa Ciprasa. Za Nemačku je grčka kriza veliki izazov, ne samo iz finansijskih, već i iz političkih razloga.

U tradiciji bivšeg kancelara Helmuta Kola, Angela Merkel želi da spasi evro kao garanciju zajedništva Evropske unije. Problem se dakle sada rešava na najvišem nivou, s obzirom na to da je odnos između nemačkog i grčkog ministra finansija već nedeljama opasno narušen. Angela Merkel želi da tu, naizgled bezizlaznu situaciju, reši.

Neplaćanje poreza i sklanjanje kapitala

Grčki premijer u Berlin donosi nešto pozitivno. Grčki parlament je, po ubrzanoj proceduri, prošlog vikenda usvojio novi zakon o porezu koji bi trebalo da napuni državnu kasu. Oko 3,7 miliona Grka i skoro 450.000 preduzeća duguju državi poreze i socijalna davanja u iznosu od 76 milijardi evra. Sada bi oko devet milijardi trebalo da bude i naplaćeno.

Novim zakonom pozivaju se dužnici da dugove plate do kraja marta, a zauzvrat će im biti oproštene kamate i kazne. Osim toga, biće omogućena i otplata u ratama. Operacija se sprovodi po načelu: „postanimo pošteniji“.

Porezi su u Grčkoj ionako vrlo osetljiva tema koja baca pogled u dušu građana te zemlje. U grčkom društvu je uobičajeno da se plaćanja državi izbegavaju. Posebno se „štedi“ na porezima kod pružanja usluga. Porez na dodatu vrednost (PDV) se, u najboljem slučaju, plaća samo delimično. Vlada u Atini je 2010. godine povećala PDV sa 19 na 23 odsto, ali efekta nema ako se porez ne plaća. Osim toga, Grčka je zemlja u kojoj su izdavanje računa i elektronska potvrda o plaćanju uglavnom nepoznati pojmovi. „Nacionalni sport broj 1“ je sklanjanje kapitala. Od izbijanja krize do danas, tu zemlju su „napustile“ milijarde evra u smeru Kipra i Švajcarske.

Velikodušnost države na kredit

Oni koji mnogo zarađuju su pošteđeni. Dok su za građane s malim platama od 2010. do danas davanja za državu povećana za više od 300 odsto, milioneri i milijarderi moraju da plaćaju samo devet odsto poreza više nego ranije. Istovremeno, državni dug popeo se na 175 odsto Bruto društvenog proizvoda (BDP), a potencijalni ulagači prinuđeni su da savladaju brojne prepreke. Nigdje u Evropskoj uniji osnivanje firme nije toliko komplikovano i dugotrajno kao u Grčkoj. S druge strane, u poslednjih pet godina propalo je 230.000 preduzeća.

Jedan od osnovnih problema Grčke jeste to što ona želi da bude država opšteg blagostanja. Petina zaposlenih radi u javnom sektoru. Još od osamdesetih godina prošlog veka država je vrlo velikodušna prema svojim građanima. Posebno ekstremni su primeri 14 penzija godišnje i 16 plata godišnje za zaposlene u parlamentu. Nakon te dugogodišnje prakse ne čudi to što mnogi Grci stroge mere štednje doživljavaju kao preterane. U poslednjih pet godina ukinuto je 370.000 radnih mesta u javnom sektoru, a ponovo je popunjeno samo svako peto, nakon što je službenik otišao u penziju.

Nemačka budžetska disciplina

Nakon svih natezanja s novom grčkom vladom oko dalje finansijske pomoći i reformi, razumevanje za Grčku i kod nemačkih građana je splasnulo. Samo trećina Nemaca podržava odlaganje otplate međunarodnih kredita Atini. Čak 80 odsto ispitanika smatra da ta zemlja, i za njih omiljena turistička destinacija, više ne uživa poverenje. A ako Atina ne ispuni uslove za dalju pomoć, skoro dve trećine Nemaca smatra da bi Grčka trebalo da izađe iz evrozone. Nemci, koji su sa 27 odsto najveći kreditor i time garant evropskih mera za spasavanje evra, u odnosu na grčki krizni menadžment polako gube svoj, ionako ne suviše često izražen smisao za humor.

Pre svega je reč o ministru finansija Volfgangu Šojbleu. On se zalaže za odricanje i štednju čiji je cilj državni budžet bez novih zaduživanja. I u tome je uspeo. Nemačka je prošle godine imala budžetski deficit od 0,6 odsto. Za taj uspeh može, između ostalog, da zahvali štednji i budžetskoj disciplini, a pre svega strogim pravilima.

Čini se da je upravo to problem svih grčkih vlada u poslednjih nekoliko decenija. „Grci su narod koji je od kršenja pravila napravio pravilo“, kaže ekonomista Jens Bastijan. On od 1998. godine živi u Atini. Još 2010. je tvrdio da je Grčka za svoju krizu sama kriva. Bastijan smatra da je ophođenje s tom krizom nezrelo. Grčki način života po načelu „kupi sad, plati kasnije“, polako se približava kraju. Angela Merkel jedva da će imati nešto drugo što će moći da kaže Aleksisu Ciprasu.