Strpljenje je na izmaku

On neprestano pokušava. Aleksis Cipras želi da od međunarodnih zajmodavaca dobije još novca, ali po mogućnosti da to ne bude povezano ni sa kakvim uslovima. Pri tom sve više udara glavom u granitni zid. Njegova zemlja je u vodi do grla. Bez novih pozajmica, nelikvidnost je pitanje sedmica. Cipras je u nevolji zamolio domaćina, predsednika Saveta EU Donalda Tuska da nekako organizuje poseban sastanak sa Angelom Merkel, Fransoa Olandom i glavnim predstavnicima Evropske unije gde je, po mišljenju grčkog premijera, trebalo da se pronađe „političko“ rešenje. „Političko“ za Ciprasa u stvari znači da se zaobiđu postojeća pravila. A ona su potpuno jasna i ne važe od juče: Grčka će dobiti pomoć, ali zato mora da štedi i sprovodi reforme kako bi se jednog lepog dana opet uspravila na sopstvene noge.

Gde su planovi?

To su bili uslovi još od prvog paketa pomoći 2010. Dvadesetog februara ove godine ministri finansija zemalja evrozone napravili su još jedan ustupak: tada je trebalo da se okonča drugi program pomoći, ali je on produžen za još četiri meseca. Evrogrupa do dana današnjeg čeka na konkretne predloge toga na koji način grčka vlada želi da poboljša svoje finansijsko stanje. Sasvim suprotno od toga, bez dogovora sa zajmodavcima, Atina je uvela nove socijalne izdatke koji će dodatno opteretiti tamošnji budžet. Uporedno s tim, grčki ministar finansija Janis Varufakis izvređao je praktično sve one koji su Grčkoj potrebni kao saveznici, pa čak i Evropsku centralnu banku. To kako taj „mrzitelj kravate iz Atine“ precenjuje sopstvenu vrednost, očigledno prelazi svaku granicu.

Odlučuje samo evrogrupa

Na osnovu svih tih pretpostavki, moglo se i predvideti da mini-sastanak u Briselu neće doneti nikakav dogovor o novoj, hitnoj pomoći Grčkoj. Još jednom je dogovoreno, što je i bez toga bilo samo po sebi razumljivo, da Grčka, ali sada „u roku od nekoliko dana“, predstavi spisak predloga reformi. Cipras ne testira strpljenje svojih evropskih partnera samo tako što „ništa ne isporučuje“, problem je i sam oblik jučerašnjeg sastanka, što je zapravo pokušaj da se zaobiđe postojeća procedura. Njegovom formom nikako nisu zadovoljne „male zemlje“ evrozone poput Belgije ili Holandije koje nisu bile pozvane na sastanak, iako i one učestvuju u programu pomoći Grčkoj, baš kao i „teške kategorije“ – Nemačka i Francuska. Jedini forum gde se odlučuje o takvim stvarima, jeste evrogrupa.

Nova vernost načelima

Grčka vlada je pred sopstvenom publikom često čitavu stvar predstavljala kao da se u „borbi“ protiv mera štednje, sukobljava isključivo sa Nemačkom. To naravno nikada nije bilo tako. Finska, Holandija ili Austrija, a takođe i svi ostali, već gube strpljenje. Najkasnije juče (19.3.) na mini-samitu u Briselu moglo se videti koliko je Atina zaista usamljena. Cipras i njegovi ljudi izveli su majstoriju jer su se pobrinuli za novu odanost principima među članicama monetarne unije. Francuska, Italija ili Španija ranije su pokušavale da se zajednički suprotstave, kako su smatrale, jednostrano uspostavljenom diktatu mera štednje. Ali danas niko na nivou evropskih vlada više ne brani Ciprasa. Svi istrajavaju na tome da dogovorena pravila moraju da se poštuju. Nije reč o izolaciji Atine samo po sebi, ali Cipras je valjda konačno shvatio da sa svojom dosadašnjom taktikom neće proći. A ako i sada ne bude ništa „isporučio“, onda se Grčkoj više ne može pomoći.