Grčko-nemački sukob: slučaj za terapiju

U Briselu su „iznervirani“, izveštava jedan poznavalac prilika unutar Evropske unije: grčki finansijski menadžment je neozbiljan, pravi mnogo „zanatskih“ grešaka, a način na koji komunicira je – katastrofa; sve ono što bude obećano za pregovaračkim stolom, već u prvom intervjuu u medijima biva povučeno, kritikuju iz Evropske unije. Nasuprot tome, Grčka se oseća kao da EU odlučuje umesto nje, a naročito smatra da je Nemačka ponižava.

Svojim razmetljivim kritikama na račun koncepta vraćanja grčkih dugova koji zastupa EU, u udarne vesti redovno i pre svih dospeva Janis Varufakis. Grčki ministar finansija taj koncept zove „fiskalni voterbording“.

Rat rečima i simbolima

Odnos između Berlina i Atine je na najnižoj tački. Atinski nedeljnik „To vima“ već piše o „bitki za Berlin“, a grčki ministar odbrane i predstavnik manje koalicione desnopopulističke stranke „Anel“, Panos Kamenos, nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea optužuje da vodi psihološki rat kako bi zatrovao odnose između dveju zemalja.

Šef nemačkih Socijaldemokrata (SPD) i zamenik kancelarke Zigmar Garbijel, takođe neko ko ne vaga svaku reč, sada je priskočio u pomoć svom kolegi iz vlade. „Sada je dosta“, rekao je Gabrijel za nemački „Bild“. Ono za šta on uopšte nema razumevanja jesu „permanentni napadi predstavnika grčke vlade na nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea“. Povrh svega, sada je još u igri i „srednji prst“.

Time se, naime, od nedelje (15.3.) uveliko bavi nemačka TV-publika. Na televiziji je prikazan Janis Varufakis tokom jednog predavanja u Zagrebu 2013. godine. On je tada bio pozvan u glavni grad Hrvatske u svojstvu profesora ekonomije, gde je govorio o krizi evra. U tom govoru, preporučio je svojoj zemlji da dozvoli bankrot i istovremeno ostane u evrozoni: „[…] Time bi se Nemačkoj pokazao srednji prst i poručilo: sada možete sami da rešavate problem.“ Na video-snimku se na tom mestu može videti kako profesor Varufakis i pokazuje srednji prst, ali danas ministar Varufakis tvrdi da je taj snimak lažiran. Bez obzira na to da li je snimak stvaran ili lažiran, to je ipak dodatno narušilo nemačko-grčke odnose.

Roker protiv državnog činovnika

Glavni protivnici u svoj toj kakofoniji su, dakle, ministri finansija dveju zemalja. Njihove javne konfrontacije imaju mnogo toga zajedničkog sa konfliktom između oca i sina. Na jednoj strani je mladi Grk, čovek u dobroj formi, sa marksističkim političkim shvatanjima i modernim držanjem – čovek iz akademskog sveta i sveta teorije. Njegov glavni protivnik predstavlja suprotnost u skoro svakom smislu.

Volfgang Šojble je već petu deceniju u nemačkom Bundestagu. To je čovek političke prakse sa iskustvom postizanja kompromisa. Štednja je za tog konzervativca državni rezon i apsolutno mu je strano da najavljuje bilo kakva finansijska dobročinstva. I dok je Grčka pred bankrotom, Nemačka je 2014. godine prvi put nakon više decenija predstavila svoj izbalansirani budžet. Varufakis sa svojom uvek otkopčanom košuljom i motorom ispred Ministarstva, deluje kao bivši član nekog rok-benda. Nasuprot tome, Šojble je klasični državni službenik sa protestantskom etikom koja podrazumeva ispunjavanje dužnosti. Povrh svega tu je i činjenica da su Nemcima evro i njegova stabilnost – svetinja. Evropska moneta, iz perspektive Berlina, ima i političku važnost.

Dug i dugovi

Političku važnost ima i ponovo rasplamsani sukob o prihvatljivosti grčkih zahteva za reparacijom. Dokumenta pod oznakom R 27320 – „Ekonomija u Grčkoj za vreme nemačke okupacije“, izazvala su, osim pravnog sukoba, i „zlu krv“ u psihološkom smislu. Nisu samo brojni Grci ti koji smatraju da je sramotan stav nemačke vlade po kojem je pitanje reparacije završena stvar. I nemački istoričari pokazuju razumevanje za zahteve za reparacijom 70 godina nakon rata. Nemački prigovor da Atina stavlja tu temu na dnevni red u sred insolventnosti svoje zemlje je pogrešan, još 1995. godine je Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da se Grčka odriče zahteva za nadoknadnom štete i reparacijom.

A to koliko verbalni okršaj između Atine i Berlina šteti Evropskoj uniji u celini, može se zaključiti i iz izjava aktuelnog predsednika Saveta EU Donalda Tuska. On je u razgovoru za „Zidojče cajtung“ koristio izraz „idiotski scenario“. Tusk je upozorio države Evropske unije da nehotice ne izbace prezaduženu Grčku iz evrozone. U evropskoj istoriji, podsetio je Tusk, i ranije je bilo mnogo nesporazuma, nezgoda i glupih telefonskih razgovora…