Pokret koji je podelio političare

Reakcije pokazuju koliko su nemački političari nesigurni zbog novog fenomena. Nesigurnost vlada čak i unutar samih stranaka. Tako je, recimo, premijer Saksonije Stanislav Tilih (CDU) pozvao na dijalog sa pristalicama pokreta Pegida (Patriotski Evroplji protiv islamizacije okcidenta). „Te ljude moramo da oslobodimo nesigurnosti“, rekao je on u izjavi za list „Velt“. Tilih očigledno aludirao na stalno prisutan strah građana od prevelikog udaljavanja od sopstvene kulture zbog velikog broja useljenika i izbeglica. „Ljudima se mora još bolje objasniti da su oni koji traže azil uglavnom ljudi koji su pobegli od rata u Siriji, Iraku ili iz drugih kriznih regiona“, naglasio je Tilih.

Njegov stranački kolega, nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, ocenio je da je pokret Pegida – „besraman“. U jednom TV-intervjuu, ministar je izjavio da nema opasnosti od islamizacije u Nemačkoj. I šef poslaničkog kluba Socijaldemokratske stranke (SPD) Tomas Operman izneo je oštre kritike: „Ti ljudi nisu patriote, već opasne, nacionalističke snage“, rekao je Operman i dodao da se oni koriste „sirovom mešavinom desnopopulističkih, neprijateljski usmerenih parola protiv stranaca“.

Briga zbog pogrešne politike

„Taj pokret moramo da uzmemo za ozbiljno, naročito motive onih učesnika okupljanja koji nemaju ili ne žele da imaju nikakve veze sa desnoradikalnim idejama“, kaže u intervjuu za Dojče vele Volfgang Bosbah, političar Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Bosbah dodaje da je osnovno pitanje da li je to briga za budućnost zemlje i mišljenje da su opštine preopterećene velikim brojem doseljenika ili se radi samo o tome da se izvikuju parole poput „stranci napolje“. Ovo drugo, ističe taj političar, ne sme da se toleriše. Bosbaha ne iznenađuje to što se pokretu tako brzo priključio veliki broj ljudi. On, kaže, već dugi niz godina uočava da su ljudi zabrinuti zbog „pogrešnog razvoja u našoj zemlji“.

Naročito mnogo su, čini se, zabrinuti ljudi u Saksoniji – tu je Pegida do sada bila najuspešnija: dok su u glavnom gradu Saksonije, Drezdenu marširale hiljade ljudi, pristalice tog pokreta, na zapadu Nemačke, u Diseldorfu, tamošnji izdanak pokreta, Digida, u ponedjeljak (8.12.) okupio je samo nekih 400 demonstranata. „Mislim da samo u Diseldorfu živi više stranaca, više muslimana, nego u čitavoj Saksoniji“, smatra Volfgang Bosbah i dodaje da se u regionu oko Rajne očigledno opuštenije gleda na tu problematiku nego u Drezdenu.

Fenomen samo u na istoku Nemačke?

U Saksniji živi samo oko 2,2 odsto stranaca. „Razlog za neraspoloženje prema useljenicima je možda prekogranični kriminal koji je u porastu otkako Šengen proširen i na istok“, kaže Volfgang Bosbah. „Ljudi se pitaju: zašto nas političari ostavljaju na cedilu? Ako je za političare ta tema tabu“, nastavlja Bosbah, „onda ne treba da čudi ako se pojave radikalne snage.“

Ta Bosbahova izjava se odnosi na desničarsku stranku NPD, kao i na još poprilično novu stranku na nemačkom političkom tlu: Alternativa za Nemačku (AfD). Njihov šef, Bernd Luke, izrazio je preko Fejsbuka razumevanje za pristalice Pegide. „Mnogi ljudi su s razlogom zabrinuti zbog širenja radikalnih, islamističkih ideja“, napisao je Luke i dodao da je „dobro što građani javno izražavaju te svoje brige“. Luckeov stranački kolega, advokat specijalizovan za porodično pravo, Aleksander Hojman, je kao govornik nastupio na demonstracijama diseldorske Digide, gde ga je sa pažnjom slušao i predsednik NPD-a za Severnu Rajnu Vestfaliju Klaus Kremer.

„I u političkoj razmeni mišljenja postoje granice“, rekao je nedavno za „Špigel“ nemački ministar pravosuđa Hajko Mas (SPD). „Sve političke stranke trebalo bi da se jasno distanciraju od tih demonstracija“.

Oduzeti radikalima teme

Vofgang Bosbah (CDU) je uveren da u svemu tome ulogu igra i promenjena situacija u istočnim nemačkim državama. „Dok je ljudima u zapadnoj Nemačkoj, zbog gastarbajtera i ratnih izbeglica, već decenijama sasvim normalno da žive s ljudima druge boje kože ili religije, na istoku su se tim suočili tek nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke pre 25 godina“, obrazlaže Bosbah. On dodaje da je važna i činjenica da u tom delu zemlje građani nisu toliko vezani za etablirane stranke, kao što je to slučaj u zapadnim državama. „Možda nema dovoljno poverenja u to da demokratske stranke naše zemlje imaju dovoljno snage, pa možda i hrabrosti, da otvoreno razgovaraju o problemima i da ih rešavaju. U svakom slučaju, radikalima se teme mogu 'oduzeti' samo ako se problemi reše“, ističe Bosbah.

Pristalice Pegide su svoje transparente prvi put proneli kroz ulice Dresdena krajem oktobra. Oko 200 ljudi je tada ćutke prošlo ulicama. Nije bilo poželjno da se priča. Šest nedelja kasnije to se nije promenilo, ali sada se tim šetnjama priključilo oko 10.000 ljudi. Oni demonstriraju „nenasilno i ujedinjeno protiv verskih ratova na nemačkom tlu“. U čitavoj Nemačkoj su se u međuvremenu organizovali izdanci Pegide – u Diseldorfu, Kaselu, Rostoku, Vircburgu, Bohumu, Bonu, Minhenu, pa čak i u Istočnoj Friziji. Za razliku od prethodnika, protesta pokreta „HoGeSa“ (Huligani protiv salafista), Pegidine demonstracije uvek protiču mirno. Ali i u ovom slučaju su u pokret, navodno, uključeni ljudi kojima na umu nije samo briga za budućnost Nemačke. Na protestu Digide moglo se čuti: „Ko ne voli Nemačku, neka napusti Nemačku“. A to je klasična parola NPD-a.