Novi talas demonstracija protiv stranaca?

„Stranci napolje!“ – takve parole na nedeljnim demonstracijama „Patriotskih Evropljana protiv islamizacije Zapada“ (Pegida) bilo je uzaludno tražiti. Umesto toga, organizatori su se potrudili da ostave utisak da su miroljubivi. Zbog toga su tu bile nemačke zastave, slogani poput „Mi smo narod“, a izbor ponedeljka za održavanje demonstracija trebalo je da podseti na demonstracije od pre 25 godina, koje su takođe održavane ponedeljkom, a koje su dovele do pada vlade Demokratske republike Nemačke. Profesionalno napravljeni transparenti ostali su neodređeni: „Za očuvanje naše kulture“, „Protiv religijskog fanatizma“, „Protiv verskih ratova na nemačkom tlu“. Organizatori se distanciraju od desničarskog ekstremizma, govore o „hrišćansko-jevrejskoj zapadnoj kulturi“ i prave razliku između islama i islamizma, između „ratnih izbeglica i izbeglica iz ekonomskih razloga“. Pa ipak, svako zna o čemu je tu zapravo reč: da se termin „islamista“ zapravo koristi za muslimana, a termin „izbeglica iz ekonomskih razloga“ za izbeglicu. I jedno i drugo su u stvari šifra za – stranca.

Taj recept ima uspeh. Prvom pozivu na demonstracije polovinom oktobra odazvalo se samo nekoliko stotina demonstranata, a nakon toga njihov broj kontinuirano raste. Prošlog ponedeljka (1.12), policija je saopštila da je na demonstracijama bilo 7.500 učesnika. Doduše, na demonstracijama su se „mogli videti u gradu poznati nacisti, huligani i rokeri“ (u Nemačkoj uobičajen naziv za bande na motorima prim. ur), kaže poslanica nemačke stranke Levica Kerstin Kedic. Međutim, ona dodaje da su tamo istovremeno bili i „obični građani, uplašeni izveštajima o islamističkom teroru i u strahu zbog novih izbegličkih centara u njihovom okruženju. „Reč je, dakle, o mešavini rasističke ideologije i zabrinutih građana koji se u tom procesu radikalizuju“, smatra Kedic, inače portparolka Levice za pitanja antifašističke politike.

Kopiranje recepta

U međuvremenu se i u drugim gradovima – sa različitim uspehom – javljaju pokušaji da se taj koncept kopira. U Kemnicu su neprijateljski raspoložene demonstracije prema islamu krajem novembra privukle oko 400 ljudi. Kontra-demonstracije bile su podjednako velike. U Kaselu je proteklog ponedjeljka (1.12.) oko 80 demonstranata bilo zaustavljeno od strane 500 kontra-demonstranata. Osim „Kagide“ iz Kasela, na Fejsbuku se u međuvremenu može naći i bonska „Bogida“, darmštadska „Dagida“, kao i brojne druge grupe. Profil na Fejsbuku se otvara brzo, ali tek će se videti da li se drezdenski model mobilizacije demonstranata može kopirati i u drugim nemačkim gradovima.

Pokret u Drezdenu, naime, ima na neke svoje specifičnosti. Iza tamošnjih demonstranata očigledno ne stoji nikakva nacistička struktura. Prilikom prvih okupljanja, koje je organizirala „Pegida“, organizatori, koji do sada nisu upali u oči u političkom smislu, mobilisali su ljude pre svega iz njihovog okruženja, kaže Danilo Starosta iz Ureda za kulturu u nemačkoj saveznoj državi Saksonija, koji između ostalog proučava i desničarsku scenu. „To su mali preduzetnici i oni koji su zabrinuti za sopstvenu egzistenciju“, kaže Starosta. On dodaje da su tek u sedmicama koje su usledile sve više i više na demonstracije dolazili i organizovani neonacisti.

Andreas Cik, direktor bilefeldskog Instituta za interdisciplinarne konflikte i istraživanje nasilja smatra da nije slučajnost što je taj pokret nastao upravo u Drezdenu. On podseća na dugogodišnje marševe neonacista koji su organizovani na godišnjicu bombardovanja tog grada u Drugom svetskom ratu. „Oni su uspešno suzbijeni“, kaže Cik. „Sada je tamo formiran građansko-desnopopulistički pokret protiv kojeg je mnogo teže protestovati jer su oni manje ranjivi s obzirom na to da su i manje ekstremni.“

Građanski srednji sloj

Kontra-demonstracije održane pre nedelju dana su doduše uspele da zaustave demonstracije koje je organizovala „Pegida“, ali sa svojih hiljadu učesnika one su bile znatno manje. Različite institucije i organizacije to žele da promene: Za ovu sedmicu planirano je održavanje Velikog zvezdanog marša u Drezdenu.

Institut za koji radi Cik, u jednoj velikoj studiji, svake godine istražuje koliko je neprijateljstvo prema različitim manjinama rasprostranjeno. „Jasni desnoekstremistički stavovi se doduše smanjuju“, kaže Cik. Ali, istovremeno, „postoje i zaista stabilne grupe – to je građanski srednji sloj – koje odlučno odbijaju useljavanje i imaju šovinistički sastav. Pokret 'Pegida0 ima potencijala da se proširi širom zemlje“ smatra Cik. On takođe dodaje da je četvrtina stanovništva prijemčiva za desnopopulističke ideje.

Test u Diseldorfu

Taj svojevrsni test održava se već danas (8.12), između ostalog i u Diseldorfu. Na Fejsbuku-stranici „Duegide“ prijavilo se više od hiljadu učesnika. Koliko će ih zaista i doći na demonstracije, za sada se ne može proceniti – naročito zbog toga što mobilizacija eventualnih učesnika daleko prevazilazi okvire tog grada. „Sve je to još uvek u toku“, saznaje se iz policijskih krugova. Takođe je otvoreno i pitanje koje će organizacije učestvovati na planiranim anti-demonstracijama.

Za razliku od Drezdena, na protestima u Diseldorfu i drugim gradovima konce očigledno vuku organizovane desnoekstremističke grupe. U izveštajima se navodi da iza „Duegide“ stoji izvesni advokat, poznat kao ultradesničar desnokonzervativne stranke „Alternativa za Nemačku“, a koji je nedavno učestvovao na demonstracijama koje su u Hanoveru organizovali neonacisti i huligani. Aleksander Hajzler, koji se bavi istraživanjem desnog ekstremizma, kaže da svoje pristalice u Diseldorfu mobilišu stranke kao što su republikanci ili otvorene neonacističke grupe poput stranke „Desni“.

Upravo to bi moglo da uplaši brojne, potencijalne učesnike. „Pokret koji sa neprijateljskom slikom islama želi da ima uspeha među širokim narodnim masama, ne sme da bude povezan sa otvorenim desnim radikalizmom“, ukazuje Hajzler. „On mora da, prema spolja, ostavi privid da je reč o građanskom i ozbiljnom pokretu“.