Istorijsko jedinstvo Fataha i Hamasa

Pola godine su Palestinci i Izraelci pregovarali pod posredništvom SAD. Pregovori su praktično zapali u ćorsokak. Činilo se da Palestinci više ne mogu da naprave nijedan ustupak prema Izraelu. A onda je rukovodstvo umerenog Fataha iznenadilo svet – postigli su dogovor sa islamističkim, militantnim Hamasom koji upravlja Pojasom Gaze. To je sporazum o osnivanju vlade nacionalnog jedinstva. Kasnije će se, najavljeno je, održati i novi izbori. Izrael je na pomirenje dve palestinske stranke koje su dugo bile u sukobu reagovao prekidom mirovnih pregovora. Za Izrael, baš kao i za EU, Hamas je teroristička organizacija s kojom jevrejska država ne želi da pregovara.

Završetak pregovora između dve najveće palestinske stranke pada gotovo tačno na 50. godišnjicu (1. jun) osnivanja Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO). To doduše nije bilo planirano, ali ukazuje na razvoj kroz koji poslednjih godina prolazi i PLO i 1987. godine osnovani Hamas. Budu li se pridržavali postignutih dogovora i sastavljenih deklaracija, Palestinci će se Izraelcima predstavljati u budućnosti sasvim drugačije.

Korak prema miru

Pre svega je Hamas taj koji se politički drukčije pozicionirao, objašnjava Nabil Amr, do 2003. ministar informisanja na Zapadnoj obali. „Za umerene snage je bilo presudno da uvere Hamas da prizna Izrael ili barem da dozvoli svojim članovima kabineta da prihvate priznanje Izraela. To je bio smisleni korak prema miru“, smatra Amr. Nada se da će Izrael i SAD znati da cene taj korak. I Palestinci su se, ukazuje, pomaknuli za svojih pozicija da bi se mirovni proces pokrenuo s mrtve tačke. Formiranjem vlade jedinstva, osim toga, Palestinci ispunjavaju još jedan izraelski zahtjev: „Na ovaj način možemo pokazati da predstavljamo celu Palestinu“, kaže Amr za DW.

Za formiranje vlade jedinstva dve palestinske stranke imaju i dobre razloge unutar svoje teritorije: ni jedna ni druga tokom decenija nisu uspele da ispune očekivanja svojih birača. Uslovi života Palestinaca u Pojasu Gaze su se pogoršali, posebno snabdevanje pijaćom vodom. Mnogim Palestincima nije po volji ni verski vrlo konzervativni kurs Hamasa. Fatah je uvek iznova suočen s optužbama za korupciju. Osim toga, mnogi Palestinci na Zapadnoj obali frustrirani su što se već godinama u pregovorima s Izraelom ništa nije postiglo.

Pomirenje bilo neizbežno

Dve stranke imaju još više razloga za saradnju, ukazuje Mahdi Abdul Džadi, direktor Palestinskog društva za međunarodne studije. Hamas je nakon Arapskog proleća u izolaciji. Nakon svrgavanja s vlasti egipatskog predsednika Mohameda Mursija, Hamas je izgubio svog najvažnijeg partnera. „S obzirom na činjenicu da je milion i po ljudi zatočeno u Pojasu Gaze, Hamas više ne može da priušti tu izolaciju“, smatra Hadi i nastavlja: „Fatahu, s druge strane u budućim pregovorima sa Izraelom treba podrška i u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali.“ Zbog svih tih razloga je pomirenje zavađenih stranaka bilo neizbežno.

Većinu ustupaka je, veruje Hadi, morao da napraviti militantni Hamas. Pre svega u tri važne tačke: priznanju izraelske države, odricanju od vojne sile i prihvatanju izbora na jesen. Početkom aprila je palestinski predsednik Mahmud Abas potpisao zahtev za primanje palestinskih područja u međunarodne ugovore i organizacije. Njegov cilj ostaje izvoz bliskoistočnog sukoba u međunarodne institucije, sve do nekog međunarodnog suda. Istovremeno ovi ugovori imaju i efekat disciplinovanja samih Palestinaca, na primer u oblasti ljudskih prava.

Izraelske pregovarače sada čekaju ujedinjeni Palestinci. Nastaje utisak da su Fatah i Hamas postavili temelje za uspešne pregovore i prebacili lopticu izraelskoj vladi. Odgovor se čeka.