Herojstvo koje ima smisla

Film „Krugovi“ Srdana Golubovića, koji je nedavno nagrađen specijalnom nagradom žirija na Sandens-festivalu, predstavljen je u okviru Foruma koji slovi za najsmeliju sekcije Berlinala, zbog otvorenosti prema novim trendovima u svetskoj kinematografiji i inovativnim narativnim formama. Novi Golubovićev film zasnovan je na priči o Srđanu Aleksiću, Srbinu iz Trebinja koji je stradao tokom ratnih devedesetih braneći sugrađanina Bošnjaka. Film se bavi posledicama jednog herojskog čina i prati sudbine ljudi koji su bili svedoci ili učesnici tog događaja.

DW: Čestitam na sjajnom filmu, ali i na nagradi koju ste osvojili na Sandensu. Šta jedna takva jedna nagrada ili pojavljivanje filma na festivalima kao što su Sandens ili Berlinale konkretno znači za srpsku kinematografiju ili još konkretnije za jednog nepoznatog reditelja iz Srbije?

Srdan Golubović: „Za nas je samo pojavljivanje na velikim festivalima jako važno, a posebno je važno kada film dobije neku veliku nagradu. Mislim da je to za nas važnije nego za reditelje koji dolaze iz nekih većih zemalja. Nagrada kao što je nagrada iz Sandensa nama pomaže da nas primete i da dobijemo pažnju i prostor koji film ne bi dobio bez toga. Mi smo mala kultura i mala kinematografija i nama ta vrsta pomoći puno znači.“

Da li srpski film može da izađe iz klišea teških ratnih ili socijalnih tema?

„Publika uvek ima neku vrstu slike i predstave o nama i u svemu tome ima i tačnih stvari, a ima i predrasuda. Berlinale je specifičan po tome što je malo više od ostalih festivala politički obojen, i on ima jednu vrlo važnu političku komponentu. Ja čak mislim da je naša kinematografija vrlo raznolika i da mi pravimo prilično različite filmove. Ako pogledate poslednjih godinu dana: „Klip“, „Parada“, „Smrt čoveka na Balkanu“, „Krugovi“, „Tilva Roš“, „Beli beli svet“, ti filmovi zaista ne liče jedni na druge i ne deluju kao da su iz jedne kuhinje.“

Odgovor za kojim traga i Ranko (Aleksandar Berček), otac glavnog junaka glasi: da li herojstvo ima smisla i da li se u krajnju ruku isplati? Da li si radeći na ovom filmu, uspeo da pronađeš odgovor na to pitanje?

„To je pitanje kojim se ceo film bavi. Ja sam zaista hteo da napravim film koji ne daje odgovore, koji nije po svaku cenu edukativan i koji želi da nametne neko svoje mišljenje i stav reditelja. I sam naslov filma – 'Krugovi' ima jednu otvorenu formu, jer sam hteo da dam priliku ljudima da sami izaberu put koji njih zanima i koji ih emocionalno vuče u tom filmu. Sama činjenica da se toliko prašine diglo oko njegovog herojstva govori da je ta jedna strašna stvar izazvala neke pozitivne reakcije i da je ipak uspela da pokrene lavinu razmišljanja o svemu što se dešavalo. Samim tim, ta njegova smrt nije besmislena i koliko god je to teško da se kaže, jer je jedan ljudski život nenadoknadiv, sa druge strane to jeste ono što je mene pokrenulo da radim ovaj film. Ako neko herojstvo i neka žrtva proizvedu posledice koje će nas učiniti boljim ljudima i naterati nas da činimo dobre stvari, onda to ima smisla.“

Kakvi su nam heroji potrebni danas da bi se promenila situacija u kojoj se naše društvo nalazi, a kome je promena neophodna?

„Mi živimo u društvu u kome su moralne vrednosti potpuno devastirane, živimo u jednom moralnom haosu, što je prirodno u zemlji u kojoj vlada siromaštvo. Siromaštvo sa sobom nosi gubitak empatije prema drugim ljudima, ali mislim da kao društvo i svi mi kao pojedinci moramo da pokušamo da damo neke male pozitivne primere. Ne trebaju nama superheroji, nama trebaju obični ljudi koji svakodnevno čine po nešto dobro.“

Autorka: Natalija Miletić, Berlin
Odgovorni urednik: Ivan Đerković