Smrt na ljudskoj dužnosti nije bila uzalud

Grupa pripadnika Vojske Republike Srpske je 21. januara 1993. godine legitimisala osobe na pijaci u Trebinju. Nakon što su ustanovili da je jedan od legitimisanih Alen Glavović, Bošnjak, počeli su da ga maltretiraju i tuku. Srđan je priskočio u pomoć svom sugrađaninu Alenu, a četvorica vojnika su kundacima pušaka pretukli Srđana. Od zadobijenih povreda pao je u komu i preminuo 27. januara 1993. godine. Srđanov otac Rade, u čitulji je napisao: „Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost“.

„Svaki put kada se priča o Srđanu, ja ga ponovo sahranjujem kao prvog dana, ali sam svaki put ponosan na Srđana. Ne što je to moj sin – poginulo je Srđana i Srđana, ali ponosan sam što se stvara jedan simbol dobrote, blagosti u ljudskoj duši, stvara se lik koji uliva veru u čoveka i daje mu nadu da se može živeti u miru, slozi, razumevanju, toleranciji. Eto, taj lik, narod hoće da nazove ‘Srđan’“, priča otac Rade Aleksić.

Srđanu Aleksiću je posthumno dodeljena Povelja Helsinškog komiteta za ljudska prava u Bosni i Hercegovini. Ulica u Sarajevu je, petnaest godina nakon Srđanove smrti, nazvana „Ulicom Srđana Aleksića“. U obrazloženju je navedeno: „Bez ljudi kao što je Srđan Aleksić i njihovih herojskih dela, čovek bi izgubio nadu u ljudskost, a bez nje naš život ne bi imao smisla“. Prolaz u Zmaj-Jovinoj ulici u Novom Sadu, takođe je nazvan po Srđanu i tu je postavljena spomen-ploča u znak sećanja na njegovu ljudskost.

„Srđo, sa blagim osmehom...“

Danas će mu posthumno biti dodeljena još jedna nagrada – nagrada „Duško Kondor“ za građansku hrabrost. Priznanje će preuzeti Srđanov otac Rade. „I dan danas sve više mladog sveta po gradovima Bosne i Hercegovine i bivše Jugoslavije želi da to označi i da kao svoj životni moto uzme Srđanovo delo. To je nešto vredno i na neki način opravdava smrt Srđana u mojim očima. Iako sam otac, smogao sam snage da to kažem“, kaže Rade Aleksić.

„Želeo bih da se napravi fontana, jedan izvor, kao simbol života koji pobeđuje smrt, pored koga bi, negde, na nekom kamenu, sedio Srđo, onako, sa blagim osmehom, kao da želi da zagrli i pozdravi svakoga ko tu prođe. Potrebno je i Trebinju takvo nešto, da se izdigne kao grad dobrih, finih ljudi. Da se sjedinimo sa našim hercegovačkim kamenom, da Trebinju damo obeležje Hercegovine“.

Alen Glavović, koga je Srđan Aleksić spasao, danas živi u Švedskoj, oženjen je i ima dvoje dece. Svake godine poseti Trebinje, Srđanov grob i njegovog oca.

autor: Sanel Kajan

odg. urednik: Nemanja Rujević