Žrtve imaju pravo na pravdu

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc rekao je pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku da su, uprkos oslobađajućim presudama hrvatskom generalu Antu Gotovini i lideru OVK Ramušu Haradinaju, tokom tih suđenja „bez ikakve dileme, dokumentovani ozbiljni zločini“ i da „žrtve tih zločina imaju pravo na pravdu“. Bramerc je, stoga, apelovao na nacionalne vlasti u bivšoj Jugoslaviji da „nastave sa borbom protiv nekažnjivosti u okviru svojih nadležnosti i uz pomoć povećane regionalne saradnje“. Glavni tužilac obećao im je punu podršku u tim nastojanjima.

Za presudu Gotovini i Haradinaju, Bramerc je rekao da su „izazvale jedan broj reakcija o sposobnosti Tribunala da promoviše pravdu u bivšoj Jugoslaviji“. „Premda su osnovni razlozi za oslobađanje u ta dva predmeta veoma različiti, ne može biti dileme da su ozbiljni zločini bili dokumetovani tokom procesa. Žrtve tih zločina imaju pravo na pravdu“, naglasio je glavni tužilac, prema tekstu govora objavljenom u Hagu.

Osvrćući se na saradnju država bivše Jugoslavije, koja, kako je naznačio, „igra ključnu ulogu“ u uspešnom okončanju tekućih suđenja, Bramerc je ocenio da Srbija, BiH i Hrvatska „nastavljaju da na vreme odgovaraju na zahteve za pomoć“ haškog tužilaštva. Naglasio je da ga je, tokom nedavne posete Beogradu, nova Vlada Srbije uverila da će „održati prethodni pozitivni nivo saradnje“ i da je „pojačala“ istragu o mrežama koje su pružale podršku Ratku Mladiću, Radovanu Karadžiću i Goranu Hadžiću dok su bili na slobodi.

Vučić: Tribunal nije uspeo da zadovolji pravdu

Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je u Njujorku da je nedavnim presudama Haškog tribunala srpski narod označen kao jedini počinilac zločina počinjenih 90-ih godina tokom ratova u Jugoslaviji, što predstavlja iskrivljenu sliku tih događaja. Govoreći na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj rezultatima rada Haškog tribunala, Vučić je naglasio da taj sud, usled nemogućnosti da adekvatno raspodeli krivicu „nije uspeo da zadovolji pravdu“. „Istorijski udžbenici u Hrvatskoj, delovima Bosne i Kosova će propagirati takvu ideju nevinosti, i njihova deca će steći iskrivljenu sliku o strašnim događajima koji su se tamo odigrali“, naglasio je Vučić.

On je naglasio da su ratovi na prostoru bivše Jugoslavije imali „civilnu, etničku i versku dimenziju“ i ocenio da „nije bilo nevinih u zločinu“ jer su sve strane učestvovale u konfliktu, počinile krivična dela i pretrpele ljudske gubitke. „Na osnovu nedavno donete presude, srpska nacija je izdvojena kao jedini počinilac ovih dela, i kao jedini narod odgovoran za svirepe zločine počinjene tokom 90-ih godina na teritoriji bivše SFRJ. To se očito ne poklapa sa činjeničnim stanjem“, rekao je Vučić. On je izjavio da će Vlada Srbije nastaviti saradnju sa Haškim tribunalom na tehničkom nivou.

„Odgovorno nakon odluka Tribunala“

Govoreći na sednici Saveta bezbednosti, ambasador Nemačke Peter Vitig istakao je da je Haški tribunal imao ključnu ulogu u jačanju vladavine prava i stabilnosti i pomirenja na Balkanu. Vitig je naveo da je svestan da su poslednje presude Haškog tribunala izazvale mnoge emocije, ali je pozvao sve „da se nose sa tim odgovorno“. „Rad Haškog tribunala pokazao je da pravda zaista postoji i da će svi odgovorni za zločine odgovarati“, rekao je Vitig.

Ruski ambasador Vitalij Čurkin kritikovao je rad Haškog tribunala, posebno zbog nedavnih odluka i oslobađanja hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača. Čurkin je ocenio da „pravda nije zadovoljena“ i zapitao ko će da odgovara za hiljade proteranih i ubijenih u Hrvatskoj. Ruski ambasador naveo je da je slično bilo i sa odlukom da se oslobodi Ramuš Haradinaj i postavio pitanje legitimnosti suda.

Ambasador SAD u UN Džefri Delorentis ocenio je da je sistem međunarodnog tribunala ključan u procesu zadovoljenja pravde. On je pohvalio Haški tribunal za izuzetan doprinos međunarodnoj pravdi. Predstavnik Velike Britanije Filip Parham rekao je da njegova zemlja prima k znanju odluku Srbije da spušta nivo saradnje s Haškim tribunalom. Parhan je pozvao Hrvatsku da se usredsredi na suđenja zločincima pred domaćim sudovima, dok je bosanske vlasti pozvao da udvostruče napore i prevaziđu teškoće u domaćem pravosuđu.

Predstavnica Francuske u Savetu rekla je njena zemlja želi da „sud svoj posao završi što pre, ali da ništa ne sme da potkopa proces nalaženje pravde u tako komplikovanim slučajevima.“ Kineska predstavnica u Savetu navela je da je Peking svestan da su neke od poslednjih odluka Haga izazvale kontroverzu i oštra reagovanja.

Okončavanje procesa

Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron ocenio je u govoru pred Savetom bezbednosti UN da će suđenje Ratku Mladiću, kao poslednje pred sudom, biti okončano do kraja jula 2016. godine. Podnoseći redovan polugodišnji izveštaj Savetu, Meron je rekao da se nada da će presuda Radovanu Karadžiću biti izrečena do kraja 2014. godine, a Goranu Hadžiću godinu dana kasnije. Prvostepena presuda Vojislavu Šeselju, kao poslednja pre okončanja procesa trojici optuženih koji su poslednji uhapšeni, po predsedniku Tribunala, neće biti izrečena „pre jula 2013“.

Do marta iduće godine, po Meronovim rečima, neće biti izrečene nepravosnažne presude u predmetima protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića-Frenkija; Stojana Župljanina i Mića Stanišića i šestorice lidera bosanskih Hrvata predvođenih Jadrankom Prlićem. Završne reči u predmetu protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića, Tribunal je ranije danas zakazao za sredinu januara.

Konačnu presudu bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću, Meron je najavio za početak 2013. Perišić je prvostepenom presudom osuđen na 27 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja zločina u Hrvatskoj i BiH. Do oktobra iduće godine, trebalo bi da presudom bude okončan i postupak protiv bivšeg generala MUP Srbije Vlastimira Đorđevića koji je zbog zločina na Kosovu nepravosnažno osuđen na 27 godina zatvora.

Pravosnažna presuda petorici oficira Vojske Republike Srpske na čelu Vujadinom Popovićem i LJubišom Bearom, koji su u prvostepenom postupku osuđeni na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, očekuje se do jula 2014. godine. Pravosnažnu presudu bivšim političkim, vojnim i policijskim zvaničnicima Srbije, na čelu sa Nikolom Šainovićem, Meron je najavio za oktobar iduće godine. Prvostepenom presudom, Šainović i generali Nebojša Pavković i Sreten Lukić osuđeni su na 22 godine zatvora, a Vladimir Lazarević i Dragoljub Ojdanić na zatvorsku kaznu od 15 godina.

idj/beta