Švercom nafte do kalifata

Ko finansira teroristički organizaciju Islamska država (IS)?

Proteklih nedelja uvek iznova su kružili izveštaji o višemilionskoj pomoći terorističkoj organizaciji IS od strane njenih pristalica iz Katara i Saudijske Arabije. Takve izveštaje vlade dveju zemalja su negirale. Međutim, teroristi IS raspolažu sa sve više sopstvenih finansijskih izvora: oni iznuđuju novac za puštanje zarobljenika, trguju kulturnim dobrima, naplaćuju poreze i putarine, zaplenjuju nekretnine. Ali jedan od najunosnijih izvora zarade su naftna polja, kako u Siriji, tako i u Iraku.

Koji naftni izvori su u rukama IS?

Trenutno je u rukama „Islamske države“ sedam manjih nalazišta nafte na severu Iraka. Već samo ona su dovoljna da se osigura snabdevanje te organizacije. Na njima se dnevno puni od 30.000 do 80.000 kanistera (u jedan staje 159 litara nafte). Procenjuje se da „Islamska država“ tako zarađuje između 1,2 i dva miliona dolara dnevno. Na severu zemlje, IS trenutno pokušava da osvoji veliku naftnu rafineriju u Baidžiju (fotografija gore). Prema podacima sirijske opozicije, IS u Siriji u svojim rukama drži 60 odsto naftnih nalazišta sa dnevnim kapacitetom od 50.000 kanistera – što odgovora prihodu od oko dva miliona dolara po danu.

Koje zemlje su glavni kupci?

S obzirom na to da je irački režim pod Sadamom Huseinom zapadnim kompanijama u naftnoj trgovini plaćao skrivene provizije, devedesetih godina Iraku su od strane UN uvedene sankcije. Zato tamo već postoji uhodan šverc nafte, kaže Ekart Verc iz Barselona-centra za međunarodne poslove (CIDOB). „Islamska država“ u Iraku tako može da koristi već dobro razrađenu mrežu šverca i time veliki deo svoje robe plasira na lokalna i regionalna tržišta. Najveći deo nafte, smatra Verc, odlazi u Irak, Iran i Tursku, a zatim, preko posrednika, nafta iz iračke provincije Anbar nastavlja put ka Jordanu.

Kako se nafta prodaje?

Nafta do potrošača ne dolazi naftovodom, već pre svega kamionima, objašnjava stručnjak za Bliski istok Ekart Verc. Islamska milicija sama obrađuje sirovu naftu, trenutno u provizornim rafinerijama i benzin prodaje na lokalnom tržištu.

Šta Islamska država finansira?

Teroristička organizacija trenutno najveći deo novca troši za nabavku oružja i plaćanje boraca. Istovremeno, „Islamska država“, posebno u Siriji, ulaže u infrastrukturu svog kalifata: za izgradnju ulica i škola, kao i za javni prevoz. Teroristička organizacija takođe subvencioniše životne namirnice i plaća otvorene račune pojedinih građana.

Kolike su štete za svetsko tržište?

U ruke „Islamske države“ još nije dospelo ni jedno veliko naftno nalazište na jugu Iraka. Tamo su najveće naftne rezerve u toj zemlji. Ni na severu zemlje velike naftne rafinerije nisu pod njihovom kontrolom. Milicija je primorana da nudi naftu po povlašćenoj ceni i uz dodatne popuste. Štete za svetsko tržište su veoma male, ocenjuje Ekart Verc i dodaje da je malo verovatno da će ta nafta da stigne na svetsko tržište. „To je prevelik rizik za reputaciju, kao i sankcije.“

Šta Zapad može da uradi u suzbijanju šverca?

Anti-IS koalicija koju predvode SAD već je bombardovala rafinerije koje su pod kontrolom „Islamske države“, kako bi joj zaustavile priliv novca. U slučaju da se IS snage ipak domognu velikih rafinerija, dnevno bi na raspolaganju mogle da imaju i do milion kanistera. S obzirom na to da se velike količine nafte švercuju preko turske granice, Ekart Verc smatra da bi Turska morala da uvede strožije kontrole na svojim graničnim prelazima.