Šta je Genšer obećao Gorbačovu

Kada se 18. marta ruski predsednik Vladimir Putin povodom dešavanja na Krimu obratio naciji, u svom emotivnom govoru je pored ostalog rekao „kako je Zapad Rusiju ponovo slagao i doneo odluku iza njenih leđa“. Šef Kremlja je pri tome mislio na prekršeno obećanje, koje je dato njegovoj zemlji nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke: Severnoatlantska vojna alijansa se neće dalje približavati ruskim granicama.

I u Nemačkoj se poslednjih sedmica diskutuje o toj tezi. Aleksander Gauland (Alternativa za Nemačku), Erhard Epler (SPD), Gregor Gizi (Levica) i pojedini politički analitičari i novinari, ne isključuju da je takvo obećanje dato. Ali se postavlja pitanje ko je to učinio. Tadašnji šef američke diplomatije Bejker, njegov nemački kolega Genšer, predsednik SAD - Buš lično ili jednostavno Zapad?

UJEDINJENJE ILI NATO: U polemici o tome nema ničeg novog, s obzirom da je još pre pet godina, nemački nedeljnik Špigel,došao do tajnog dokumenta koji datira od 10. februara 1990. godine, kada je Hans-Ditrih Genšer boravio u Moskvi. Prilikom susreta sa sovjetskim ministrom inostranih poslova Ševardnadzeom, šef nemačke diplomatije objašnjava da je „Vlada Nemačke svesna da je članstvo ujedinjene Nemačke u NATO savezu komplikovano pitanje“. Ali da je za Berlin jedno potpuno jasno: NATO se neće dalje širiti na Istok.

Čak ni ono što je u tom dokumentu navedeno ne predstavlja nikakvu novost, podseća Frankfurter algemajne cajtung. O svom stavu Genšer je i pre odlaska u Moskvu te godine otvoreno govorio u nemačkoj javnosti. On se u svojim memoarima osvrće na taj period i svoju zabrinutost, navodeći kako se u Nemačkoj tada počelo govoriti o alternativi pod parolom „ujedinjenje ili NATO“. Mnogi nisu verovali da će Sovjetski Savez biti saglasan sa ulaskom Nemačke u ovaj vojni savez. Čak je postojala spremnost da se odustane od članstva ujedinjene Nemačke u NATO.

31. januara 1990. godine na Evangelističkoj akademiji u Tucingu Genšer je iskoristio priliku održavši govor koji nije bio dogovoren sa kancelarom Kolom, a u kojem pojašnjava i NATO paktu poručuje „šta god da se dogodi sa Varšavskim paktom (Sporazum o prijateljstvu, saradnji i međusobnoj pomoći) neće biti daljeg širenje NATO ka Istoku, a to znači bliže granicama Sovjetskog Saveza“. Ta bezbednosna garancija bila je od velikog značaja za Rusiju zbog promena na istoku Evrope, uključujući i ujedinjenje Nemačke, koje ne smeju „narušiti sovjetske bezbednosne interese“. Genšer je smatrao da oblasti Istočne Nemačke ne bi trebalo da budu priključene NATO strukturama jer bi to naišlo na otpor Sovjetskog Saveza, koji bi blokiralo ujedinjenje.

FORMULA IZ TUCINGA: Nemački kancelar Helmut Kol, ali i šef američke diplomatije Džejms Bejker, u međuvremenu prihvataju Genšerovu „Tucingsku formulu“, kako su je kasnije prozvali. Nedelju dana kasnije (9. februara) Bejker odlazi u Moskvu i razgovara sa Gorbačovim, koji u tom trenutku još uvek nije bio saglasan sa ujedinjenjem Nemačke, podseća list.

Nemački istoričari poput Gerharda A. Ritera tvrde da je nakon razgovora sa šefom Sovjetskog Saveza, „formula iz Tucinga“ kojom je Moskvi data garancija da se „vojno prisustvo neće proširiti ni za santimetar“ konačno je zaživela. Dan kasnije, Bejkeru se u Moskvi pridružuju Genšer i Kol. Šef nemačke diplomatije ponavlja ono što je zabeleženo u dokumentu koji je objavio Špigel. A Gorbačov kancelaru Kolu daje saglasnost za ujedinjenje Nemačke.

Ipak, ni Genšer, a ni Bejker svoje izjave ne tumače kao data obećanja. Nekadašnji šef nemačke diplomatije je u izjavi za Špigel 2009. godine rekao da je govor u Tucingu predstavljao „prevazilaženje prepreke“ koje je trebalo da dovede do sovjetskog prihvatanja nemačkog članstva u NATO savezu. Istovremeno, svoj razgovor sa Ševardnadzeom ne smatra značajnim jer je taj susret navodno predstavljao uvod u prave pregovore.

DONACIJE ZA VOJSKU: U Ukrajini borba za moć izmiče kontroli. Kijev nema potpunu kontrolu nad teritorijom na istoku zemlje, gde je i dalje prilično nestabilno. Istovremeno, vladi nedostaje novca za vojsku pa je odlučila da se obrati narodu za pomoć, piše Špigel. Novi okršaji na barikadama donose i nove žrtve, a pripadnici pro-ruske milicije sve otvorenije od Rusije traže pomoć. „Ubijaju nam braću. Jedino Rusija može da nas zaštiti“, poručuje Vjačeslav Ponomarev, vođa proruskih dobrovoljaca u Slavjansku.

Stanje u ukrajinskoj vojsci prilično je loše. Oprema je zastarela, a u resornom ministarstvu kukaju da nemaju sredstava za vojsku. Zbog toga ne čudi strah od sukoba sa separatistima. Koliko je situacija izmakla kontroli, potvrđuje i odluka vlade u Kijevu, koja otvoreno govori o neophodnim donacijama za državne snage bezbednosti. Međutim, velika je besparica i u narodu. Građani pomažu koliko mogu, ali uglavnom spremajući jela za vojnike, noseći im hranu. Građanske inicijative organizuju sakupljanje odeće, obuće i konzervirane hrane. Do sada je uz pomoć donacija raznih kompanija, ali i pojedinaca, prikupljeno šest miliona dolara. Oko dva miliona pozivima na donatorske telefonske brojeve i slanjem SMS poruka. To nije ni petstoti deo sume, koju Kijev godišnje izdvaja za vojsku (5,3 milijarde), primećuje Špigel.

Pripremio: Jakov Leon
Odg. urednik: Nemanja Rujević