Šamar za rusku privredu

Ruskoj privredi nije išlo baš najbolje ni pre krize u Ukrajini. Vremena kada je privredni rast bio na nivou od pet odsto godišnje prošla su u naletima finansijske krize. Tako je prošle godine Rusija je morala da se zadovolji sa svega 1,3 odsto rasta bruto društvenog proizvoda. Od pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji 2011. godine Moskva nastoji da modernizuje privredu. Jer u mnogim oblastima, ruska preduzeća jednostavno nisu konkurentna. Suviše je velika zavisnost od poslovanja naftom, gasom i derivatima ovih energenata. Poslovanja u energetskom sektoru čine čak dve trećine od ukupnog izvoza.

Slab rast i odliv kapitala

Rusiji su hitno potrebne investicije i pristup najrazličitijim oblicima finansiranja. Zbog sankcija EU, koje su u više navrata pooštrene, to postaje sve teže. „Doduše, i evropska kompanije ispaštaju zbog zaoštravanja odnosa sa Moskvom“, kaže Štefan Šnajder, saradnik Dojče banke, u razgovoru za DW. Ipak, dugoročno gledano, negativne posledice će na kraju najviše osetiti sama Rusija. Jer od neophodne modernizacije privrede neće biti ništa.

U slučaju da ne bude iznenadnih promena na finansijskom tržištu, prema prognozama nemačkih stručnjaka ruska privreda ove godine može da računa na rast od svega 0,8 odsto. MMF ima još crnje prognoze – rast od svega 0,2 odsto. Drugim rečima, samo u slučaju da ne dođe do dodatnog zaoštravanja prilika na istoku Ukrajine, ruska privreda može da očekuje minimalni rast, odnosno izbegavanje pada u recesiju. Prognoze bi mogle biti i gore ukoliko kriza na istoku potraje.

Sumorna perspektiva predstavlja odraz lošeg poslovnog ambijenta. „Mnogi ruski investitori su u međuvremenu potpuno zamrzli odluke o daljem investiranju“, tvrdi ekonomista Olivije Blanšar iz MMF-a. „Odliv kapitala je postao prevelik.“

Prema procenama ruske Centralne banke, samo u prvoj polovini ove godine iz zemlje je otišlo oko 75 milijardi dolara, što je dva puta više nego u istom periodu prošle godine. Kako bi umanjila odliv kapitala, Moskva je odlučila dodatno da uveća kamatnu stopu – na osam odsto. Stranih investicija više „gotovo i da nema“, uvereni su u MMF-u. Sada, nakon odluke EU o ograničenom pristupu ruskih banaka finansijskom tržištu Unije, može se očekivati da će mnoga sredstva biti zamrznuta. „Finansiranje novih projekata biće teško“, kaže Aleksandar Abramov sa ruske Akademije za narodnu privredu.

Milijarde akcionarima

Dodatni pritisak na rusku privredu stigao je i nakon odluke suda u Hagu, prema kojoj Moskva treba da isplati 50 milijardi dolara odštete akcionarima naftnog koncerna Jukos. Nekada veoma uspešna kompanija je po nalogu Vladimira Putina, kako se navodi, razbijena iz političkih razloga razbijena. Zato sada akcionari imaju pravo na nadoknadu.

Rekordno izrečena suma za nadoknadu štete predstavlja 2,5 odsto godišnjih prihoda ruske države. Moskva navodno ima vremena da isplati 50 milijardi do janura 2015. Ukoliko se to ne dogodi, Zapad bi mogao da počne sa zaplenom ruske imovine u inostranstvu. Za Kremlj je presuda holandskog suda „neispravna, jednostrana i politički pristrasna“. Očekuje se da će Moskva preduzeti sve pravne mere da ospori izvršenje sudske odluke.

Može se očekivati da će se sa isplatom odštete odugovlačiti, „ali odluka suda dugoročno gledano utiče na ekonomsku stabilnost zemlje“, smatra Aleksej Pogorelov iz multinacionalne banke Kredit Svis. „Na osnovu svih tih saznanja, međunarodne rejting agencije mogu da revidiraju ocenu kreditne sposobnosti Rusije.“

Istovremeno, odluka suda u Hagu dodatno baca senku na investicionu klimu u Rusiji. Jer ovakva presuda nagoveštava finansijsku nesigurnost. Samim tim investitori će, čak i ako su razmišljali o projektima u Rusiji, ovu zemlju početi da zaobilaze. Na berzi se već može primetiti značajan pad vrednosti ruskih akcija. Britanski Ekonomist prognozira da će pre ili kasnije Rusija dospeti na listu privredno nepopularnih zemalja, na kojoj su inače Iran, Argentina i Zimbabve.