Čudesne bugarske ikone
Od 22. marta do 14. Juna u Muzeju ikona u Reklinghauzenu održava se izložba pod nazivom „Čudo svetlosti“. Reč je o velikoj izložbi bugarskih ikona iz Varne.
„Sveti Mina Katuanski“, nepoznati ikonopisac, 19. vek
Muzej u Reklinghauzen predstavlja 40 bugarskih ikona nastalih između 17. i 19. veka. Reč je o delima raskošnih boja, a neke od njih i u velikim formatima. Ikone nastale u Bugarskoj, kako objašnjavaju kustosi izložbe, karakterišu tipične predstave Isusa, bogorodice i različitih svetaca.
„Sveti Ćirilo i Metodije, 19. vek
Ova ikona naslikana je 1864. godine i nosi potpis Anastasa Kjerklijsijskog. „Bugarski zografi često su slikali slovenske apostole Ćirila i Metodija“, kaže kustoskinja muzeja u Rekinghauzenu dr Eva Haušajn-Barč. „Oni su prvi koristili slovenske jezike za crkvene liturgije i postavili osnovu slovenske azbuke – glagoljice. Ćirilo i Metodije podstakli su pokrštavanje slovenskih naroda.“
„Postanje sveta“, 19. vek
Prizori „Postanja sveta“ potiču iz škole Zaharija Canjuva i Kjanča Ivančova. Organizatori izložbe u Reklinghauzen navode da je Bugarska bila prva slovenska zemlja koja je primila hrišćanstvo. Već tokom prelaza iz devetog u deseti vek, u Bugarskoj nastaju važni ikonopisački centri. Srednjovekovni bugarski ikonopisci pridržavaju se vizantijske tradicije.
„Sveti prorok Ilija“, 19. vek
Ova ikona Zaharija Canjuva iz 1856. godine pripada Trevnenskoj umetničkoj školi. Što se tiče aktuelne izložbe u nemačkom Muzeju ikona, dr Eva Hauštajn-Barč kaže da je ideja o izložbi bugarskih ikona potekla od grada-partnera Reklinghauzena – holandskoj grada Dordrehta, koji je uz bugarsku Varnu, i suorganizator izložbe.
„Sveta Marina“, 18. vek
Autor ove ikone iz druge polovine 18. veka je zograf Vionos. Razvoj bugarske ikonografije na prelazu iz 18. u 19. veka povezan je sa postepenim odustajanjem od asketizma, i težnjom za više živih slika. Značajnu ulogu na bugarskim ikonama iz tog perioda igra pejzaž u pozadini.
„Sveti Josif i Hristos, sin Božiji“, 19. vek
Ovo je ikona iz 1850. nepoznatog autora. Bugarski ikonopisci u svojim radovima tokom 19. veka koriste intenzivne i vedre boje u kombinaciji sa prizorima iz svakodnevnog života. Njihov stil je pod uticajem zapadne umetnosti, naročito baroka. To naročito postaje očigledno ako se posmatra plastičnost lica na ikonama.
„Sveta Bogorodica“, 19. vek
Ovo je ikona iz prve polovine 19. Veka, čiji je autor Kjančo Ivačov. Kustoskinja Eva Hauštajn-Barč kaže: „Veoma mi se dopada ova ikona sa njenim predivnim, rezbarenim ramom. Bugarski duborez je na veoma visokom nivou. Zbog svega toga smo ovu ikonu izabrali za našu izložbu“.
„Vaznesenje Hristovo“, 16. vek
Ova ikona datira s kraja 16. ili početka 17. veka. Inače, kustos izložbe u Reklinghauzenu sa bugarske strane i sastavljač kataloga „Ikone Reklinghauzena i Varne“ iz 2014. godine je Konstantin Ugrinov.
„Jerusalimska ikona“, anonimni slikar, 1859. godina
Bugarske ikone se po stilu uočljivo razlikuju od ruskih i grčkih. To naročito važi za ikone iz 19. veka. Kustoskinja Eva Hauštajn-Barč napominje da su, posle 500 godina vladavine Osmanlija, Bugari tada ponovo počeli da otkrivaju svoj identitet.
Arheološki muzej u Varni
Muzej u Varni osnovali su 1887. godine braća Karel i Herman Škorpil. U njemu se čuva najstarije obrađeno zlato na svetu iz Varnanske nekropole koje datira iz 4200-4600 godine pre nove ere. Ikone koje su izložene do 14. juna u Reklinghauzenu, deo su stalne postavke Muzeja u Varni.