Četiri scenarija nakon izbora u Grčkoj

U krizom pogođenoj Grčkoj izborna pobeda lidera Sirize Aleksisa Ciprasa bila bi istorijski događaj zbog toga što bi on bio prvi levičarski premijer te zemlje ikada. Ako bismo hteli da se setimo vremena kada su levičari bili nadomak vlasti u toj zemlji, onda je potrebno baciti pogled poprilično daleko u prošlost: 1958. je leva stranka EDA (Ujedinjena demokratska levica) predstavljala opoziciju sa osvojenih 26,89 odsto glasova. Nakon Drugog svetskog, a zatim i krvavog građanskog rata, Grčka je bila jedna od najsiromašnijih zemalja koja je politički pripada krugu „zapadne Evrope“. Još tada je levica profitirala od biračkog besa i neraspoloženja prema „starim“ strankama.

I danas, većina grčkog stanovništva pati od posledica dužničke krize i politike štednje koja se sprovodi od 2010. godine, podseća u razgovoru za Dojče vele Dimitris Papadimulis, vodeći političar stranke Siriza i potpredsednik Evropskog parlamenta: „Grčki narod želi da politiku štednje, koja je uništila i naše društvo i našu zemlju, konačno okonča.“ U proteklih pet godina, kaže Papadimulis, program štednje koji je Grčkoj određen, smanjio je privredni bilans zemlje za četvrtinu i prouzrokovao rekordnu nezaposlenost za više od 25 procenata. Svaki drugi mlad čovek je nezaposlen, a pritom se grčki dugovi proteklih godina nisu smanjili. Naprotiv, čak su se povećali“, naglašava taj političar Sirize.

Upozorenje od izlaska iz evrozone

Od 2010. je visoko zadužena Grčka dobila ukupno 240 milijardi evra finansijske pomoći namenjenih za spasavanje zemlje od bankrota i za refinansiranje dugova koji je potrebno prioritetno otplatiti. Zauzvrat su kreditori iz Evropske unije, Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) zahtevali rigidnu politiku štednje i dubokosežne strukturne reforme na područjima privrede i javne uprave. Krajem 2014, trebalo je da bude završen program spasavanja. Međutim, poslednja kreditna tranša u visini od 1,8 milijardi evra, još uvek nije isplaćena jer je konzervativni šef vlade Antonis Samaras zapeo po pitanju obećanog sprovođenja reformi. U međuvremenu je program spasavanja produžen do kraja februara, ali je verovatno da će doći do daljeg prolongiranja, do leta 2015.

Levičari obećavaju da će, u slučaju izborne pobede, ponovo pregovarati o uslovima politike štednje i nastojati da se izbore za opraštanje dugova kod kreditora. „Tada bi itekako bilo moguće da Grčka bude primorana da napusti evrozonu“, upozorava poslanik konzervativne stranke u Evropskom parlamentu Jorgos Kircos. „U tom slučaju reč je o tzv. Greksit-opasnosti, odnosno mogućnosti da se Grčka prisili na izlazak iz evrozone zato što privreda zemlje inače jednostavno ne bi mogla da funkcioniše“, upozorava Kircos. „Odustajanje od evra, doduše, nije predviđeno u pravnoj regulativi Evropske unije i niko to ne bi mogao da naredi, ali sama zemlja tada više ne bi imala druge mogućnosti već da počne da štampa sopstvenu valutu koja bi bila sklona inflaciji kako bi tako mogla da isplaćuje plate svojim službenicima“, objašnjava Kircos. „Ja bar verujem da je to tako i mogu samo da se nadam da do toga nikada neće doći.“

Levičarska stranka Siriza) trudi se da omalovaži sve strahove oko izlaska iz evrozone. Oni tako navode da nakon 25. januara, odnosno izbora, neće doći do Greksita (Grexit=Greek+euro+exit), već samo do „Samaras-Exita“ odnosno odlaska premijera Samarasa sa vlasti – bar tako je to formulisao predsednik Sirize Aleksis Cipras na predizbornim skupovima. Političar levičara, Dimitris Papadimulis, ljut je zbog toga što se pokušava da se krivica za bedu u ekonomiji Grčke pripiše opoziciji: „U proteklih 40 godina Grčkom je po pravilu loše upravljano. Ali za to nismo krivi mi, već konzervativna Nova Demokratija i socijalistički PASOK koji su uvek naizmenično postavljali premijere, uzrokovali deficite i prespavali reforme.“ Osim toga, žali se taj političar, program spasavanja za Grčku nije suzbio deficite već ih je još više zaoštrio.

Očekuje se teško formiranje vlasti

Izborna pobeda levičara nije zagarantovana. Siriza je, doduše, prema anketama urađenim nekoliko dana uoči izbora u vođstvu ispred konzervativne Nove demokratije, ali njena prednost nije velika. Osim toga, levičari bi, u slučaju izborne pobede, morali da formiraju koaliciju jer u parlamentu nemaju apsolutnu većinu. Do sada se samo nekoliko stranaka izjasnilo da je spremno na saradnju sa Sirizom. Cipras se po tom pitanju obratio Komunističkoj partiji Grčke (KKE) u kojoj je 1989. i započeo svoju političku karijeru. Ali lider te stranke Dimitris Kucumbas, isključio je mogućnost formiranja postizborne koalicije sa Sirizom.

Postoje, međutim, još četiri mogućnosti i sve su u istoj meri verovatne, objašnjava konzervativni evropski parlamentarac Jorgos Kircos: „Prva mogućnost: konzervativna stranka, uprkos anketama, pobeđuje na izborima i formira novu koalicionu vladu. Tada i privreda doživela polet. Druga mogućnost: pobeđuje Siriza, stvara vladu sastavljenu od levičara i dolazi do raskida s kreditorima. Zbog toga bi bio moguć izlazak iz evrozone. Četvrta opcija: pobeđuje Siriza i odustaje se od svoje prvobitno najavljene politike pa onda na videlo izlaze unutarstranački konflikti. I četvrta opcija: formiranje vlade postaje nemoguće, dolazi do novih prevremenih izbora, a mi zbog toga gubimo vreme koje nemamo.“

Izbore u Grčkoj trenutno da pažnjom prati i članica evrozone – Španija. Tamo je, prema najnovijim anketama, levičarska stranka Podemos“ (Mi možemo) na prvom mestu. Moguća pobeda grčkih levičara bi i za njihove španske političke drugove predstavljala vetar u leđa.