U iščekivanju novog poplavnog talasa

Srpske vlasti su za sada odlučile da neće javno objavljivati podatke o broju poginulih u ovim tragičnim događajima, i da će se to učiniti tek kada bude prestala neposredna opasnost, kako se sada ne bi podizala dodatna panika. Trenutno se barata sa informacijama koje su bile objavljivane pre dva dana, i koje govore da je desetak ljudi nastradalo u poplavama. Srpski premijer Aleksandar Vučić je inače zabrinuto najavio da se „pribojava svega onoga što ćemo zateći kada se voda bude povukla“, što na žalost može značiti i veliki broj ljudskih žrtava. Materijalna šteta je takođe ogromna, i ona će takođe moći da bude procenjena tek nakon završetka krize. Privreda, a naročito poljoprivreda, pretrpeli su teške udare koji će zahtevati dugo vreme za oporavak. Stradali su usevi na stotinama hiljada hektara, a ponegde su stradale su i čitave farme životinja. Leševi životinja plutaju vodom, navodi ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković.

U ovom trenutku je oko 20.000 ljudi evakuisano iz svojih domova širom Srbije, i bukvalno skoro na svakih nekoliko časova se pojavljuju nove kritične tačke u kojima se građani evakuišu, ili nasipi popuštaju. Snimci iz helikoptera, koji se povremeno pojavljuju u srpskim medijima, pokazuje apokaliptične slike. Naseljena mesta su potpuno poplavljena, i sve što se može videti je nepregledna masa vode . Najkritičnije je u svim oblastima u blizini reke Save, ali je ozbiljna situacija i u drugim delovima Srbije. Vanredna situacija je proglašena u pet gradova (Čаčаk, Zаječаr, Užice, Vаljevo i Šаbаc), i u 17 opština (Lučаni, Mionicа, LJig, Ub, Lаjkovаc, Osečinа, Koceljevа, Mаli Zvornik, Gornji Milаnovаc, Požegа, Loznicа, Obrenovаc, Vlаdimirci, Kosjerić, Rаčа, Trstenik i Doljevаc). Preventivno će biti evakuisani i delovi Sremske Mitrovice. Glavna borba protiv vodene stihije se vodi u okolini Šapca, kome prete veliki vodeni talasi reke Save. Srbija je tu na delu pokazala veliku solidarnost, jer se na poziv srpskog premijera odazvalo skoro 3.000 dobrovoljaca, i oni su učestovali u pojačavanju nasipa u okolini Šapca; odziv je bio toliko da za mnoge jednostavno nije bilo dovoljno autobusa. Problem je što se najveći udarni talasi tek očekuju, što znači da najgore još uvek nije prošlo. Jedan od problema za krizne štabove je što im u poslu odbrane od poplava nedostaje praktično sve: nema dovoljno lopata, peska, radne snage, baterijskih lampi i osvetljenja, čamaca, helikoptera, i prevoznih sredstava.

Kritična je situacija i u Obrenovcu. Hiljade ljudi se nalaze u gradu koji nema struje i vode, zarobljeni u svojim domovima. Čamac je jedino prevozno sredstvo u Obrenovcu, i srpske nadležne službe, zajedno sa specijalnim jedinicama iz Rusije, zemalja regiona i zemalja Evropske unije (EU), na sve načine pokušavaju da evakuišu što veći broj građana. Veliki broj građana je još uvek zarobljen, i za mnoge od njih se ne zna kakva im je sudbina. Obrenovac je dodatno značajan, jer se u njemu nalazi i termoelektrana Obrenovac, koja je ključna za snabdevanje Srbije strujom. Stanje sa snabdevanjem strujom ipak nije kritično, ali su vlasti upozorile da se struja štedi jer je sistem prilično opterećen. Situacija se dodatno pogoršala i u Kostolcu, i građani su pozvani na ojačavanje nasipa, kako se ne bi ugrozili kopovi rudnika Drmno i Termoelektrane Kostolac B.

Dodatni problem vlastima prilikom evakuacije građana predstavljaju oni stanovnici ugroženih naselja koji odbijaju evakuaciju. Uvereni da im se ništa loše neće desiti, ili zabrinuti za svoju

imovinu, jednostavno ne žele da napuste poplavljenje domove. Predstavnici kriznih štabova kažu da oni dođu do ugroženih građana, ali da oni jednostavno odbijaju da krenu sa njima. Međutim, kako navode ti zvaničnici, „kada se ponovo vratimo onda nas mole da ih evakuišemo, što samo dodatno otežava čitav posao“. Zbog svega toga dolazi i do nemilih scena, jer kada se čamci ponovo pojave onda nastane gužva ko će pre biti evakuisan, a dolazi i do fizičkih obračuna. Upravo zbog toga su nadležni, recimo, naredili evakuaciju beogradskog naselja Barič „milom ili silom“, i da će morati da se evakuiše svih 7.000 žitelja Bariča. Vesti govore da je ta akcija evakuacije protekla uspešno.

Sve otišlo za pet minuta

Evakuisani građani su prilično uzbuđeni, i uglavnom se teško odlučuju da govore za medije. Pokušavaju da što pre stignu na sigurno, i primetno je da su mnogi zatečeni svime što se desilo. „Nikada mi se ovako nešto nije dogodilo, i potpuno sam šokirana svime što se desilo“, navodi jedna građanka Obrenovca. Sve što smo stvarali godinama otišlo je bukvalno za 5 minuta“. Gospođa koje je evakuisana zajedno sa svojim sinom iz Obrenovca, kaže „ da je voda u njenoj kući visoka skoro tri metra, i da je unutra praktično sve uništeno“. Većina ljudi je sa sobom ponela ono najnužnije, i uglavnom svi oni stižu na sigurno samo sa skromnim kesama iz supermarketa u kojima se nalazi nešto hrane i osnove potrepštine, jer jednostavno u procesu evakuacije nema mesta za nešto više u čamcima. Na pitanje kako se osećaju tvrde da je „sada dobro kad su uspeli da se izvuku“, ali da je dosta ljudi ostalo u poplavljenim naseljima. Evakuisani građani kažu da su „imali problem da komuniciraju čak i sa svojim komšijama, jer im jedini način komunikacije mobilni telefon, a mobilne mreže u tim krajevima rade sa dosta prekida“. Većina njih su praktično odsečeni od spoljnog sveta, i jedina nada im je čamac za spasavanje, ili helikopter, kojih je naravno malo. „Kuća puna vode, parketi podignuti, plivanje kroz vodu, sve smo ostavili, i to je to. Videćemo šta će dalje biti kad se vratimo“, neki je zajednički sentiment većine evakuisanih građana.

Situacija velikih elementarnih nepogoda izavala je i neke druge neželjene posledice, i to u delovima Srbije koji nisu direktno pogođeni. Najpre su se pojavile glasine da zbog obilnih kiša i poplava voda iz gradskih vodovoda nije za piće, što je izazvalo pravi stampedo građana na flaširanu vodu. Slika iz beogradskih supermarketa i prehrambenih radnji je delovala nestvarno: ispražnjeni rafovi sa flaširanom vodom, guranje, fizičke rasprave, i bukvalno otimanje oko paketa sa vodom u velikim hiper- marketima. Jedna kratka šetnja kroz beogradske prodavnice pokazala je da flaširanu vodu u jednom trenutku niko više nije imao na prodaju; u pojedinim trgovinama prodate su čak i sve količine Evian flaširane vode, koja je nekoliko puta skuplja od domaćih, i koja se retko kupuje jer je preskupa za prosečan srpski džep. Vlasti su nakon toga više puta demantovale da voda u Beogradu nije za piće, i ponovili da je voda u Beogradu potpuno ispravna za ljudsku upotrebu. Nakon početne histerije snabdevanje flaširanom vodom je donekle stabilizovano, i ona se sada već može kupiti kao i bilo kog običnog dana u Beogradu, iako se i dalje primećuje pojačana potražnja.

Ružna slika nemilih događaja su i svi oni koji su tragediju pokušali da iskoriste za neku svoju ličnu korist. Upravo zbog panike koja je nastala, brojne trgovinske radnje, pre svega privatne, podigle su cene vode i hrane. Neki su podigli cene i po nekoliko puta, ali su vlasti brzo reagovale i najavile oštre kazne za takve prekršaje. Nadležni tvrde da je nekoliko osoba već uhapšeno, i da su novčane kazne veoma visoke, kao i da optuženi mogu dobiti zabranu obavljanja trgovinske delatnosti od 6 meseci do 2 godine.