Zrenjaninska šifra: hitno na jezero!

U gluvo doba noći u centru Zrenjanina, u jesen, sreće se tek poneki slučajni prolaznik. Međutim, od nedavno, svako ko prolazi između centralnog gradskog jezera i „mosta na suvom“, koji je davnih godina ostao bez reke, ima priliku da upozna noćnu smenu branilaca jezera.

Troje penzionera i jedan mladić sede ispod mosta, pod improvizovanom nadstrešnicom, a oko njih su poređane stolice, transparenti sa kojima piše „stop splavovima“ i „stop samovolji“, kao i brojni panoi, kolaži, vaze sa cvećem i jezerca u izrezanim plastičnim balonima. Pozvaće vas da sednete sa njima, skuvaće vam kafu ili vas ponuditi sokom, dok vam pričaju zbog čega ne žele da dozvole najavljenu izgradnju splava na tom mestu. Za njih, splav sa sobom nosi uništenje te male oaze za koju su vezani.

Tik pored njih, parkirano je belo terensko vozilo obezbeđenja koje čuva dva pontona od po nekoliko tona, istovarenih između jezera i mosta.

Dnevna smena

Sutradan, na istom mestu, okupilo se pedesetak građana koji ćaskaju sa svojim komšijama. Među njima su i supružnici Milana i Steva Vukov, članovi radne grupe „Stop splavovima!“, inače, farmaceuti po struci. „Ovo je prepoznatljiva panorama grada“, priču počinje Steva. „Kad god vam neko sa strane dođe u goste, prva stvar je da mu pokažete ovo jezero i prateće objekte okolo. Tu su i pecaroši i deca koja ovuda trče i naši penzioneri iz kraja koju ovu stazu zovu 'infarktaškom', jer se mnogi rekonvalescenti šetaju ovuda, od bandere do bandere. Sve ovo ima pečat života svih ljudi koji ovde žive“, kaže on.

Na Stevinu priču se nadovezuje i njegov komšija, Zoran Kostić Cane, pevač „Partibrejkersa“: „Moja ćerka ide u ovu školu, mnoge ćerke i sinovi idu u školu preko puta i trče oko jezera. Ovo nije mesto za splav, ovo je jedno od retkih lepih mesta u ovom tužnom, devastiranom gradu. Totalna je ludost da splavovi stoje kod škola, obdaništa i vrtića, naspram suda, crkve i specijalne škole za decu ometenu u razvoju“, naglašava on.

Sistem alarmiranja

Borba građana Zrenjanina protiv splavova traje već nekoliko meseci, ali je svoju kulminaciju doživela u prethodne dve nedelje, kada je investitor pokušao da izvede prve radove na izgradnji splava. Steva Vukov kaže da se tom potezu nisu nadali, ali da su ih komšije ranoranioci na vreme upozorili, tako da ekipa Elektrovojvodine nije uspela u svojoj nameri. „Sistemom alarmiranja od kuće do kuće, od prozora do prozora, lupajući, zovući, oni su budili komšije i za užasno kratko vreme ovde se stvorilo stotinak ljudi svih starosnih doba, svih obrazovnih struktura, ujedinjeni u želji da spreče postavljanje splavova. Bilo je dirljivo videti ljude obolele od multiple skleroze koji jedva stoje, ali istrajavaju u želji da se ovo jezero zaštiti“, kaže Steva.

Većinu okupljenih čine penzioneri i stiče se utisak da mlađa generacija nije dovoljno uključena u protest. Ipak, tu je nekoliko predstavnika Unije đačkih parlamenata, a među njima i Dimitrije Starovlah, maturant srednje ekonomske i trgovinske škole „Jovan Trajković“, koji misli da mladi nisu dovoljno upućeni u problem ili da smatraju da ih se ova tema ne tiče. On se, naime, zalaže za izgradnju splava, ali ne na jezeru sa stajaćom vodom. „Trebalo bi ga postaviti na Begej. Ja ću prvi da odem na taj splav, samo da ne bude na glavnom jezeru“, kaže on.

Mali protiv velikih

Otpor građana nezadovoljnih odlukom Skupštine grada da na jezero u centru postavi splav sve više liči na odlučnu građansku inicijativu kakvu Zrenjanin ne pamti. Taj grad, nekada poznat kao industrijski gigant, danas muče problemi ogromne nezaposlenosti, propalih fabrika i neispravne vode iz vodovoda, koja je još pre deset godina zabranjena za piće, a njegovi građani se često ponašaju kao da ih se ovi problemi uopšte ne tiču. Ipak, izgleda da je narušavanje izgleda jezera bila bolna tačka za neke.

Građani su krenuli u institucionalnu borbu sa lokalnom samoupravom i otkrili brojne nepravilnosti u njenom radu, a u vezi sa izdavanjem dozvole za postavljanje splava na jezeru u centru grada. Advokatkinja Judita Popović zastupa grupu od 53 građana koji su podneli tužbu za poništavanje ugovora investitora sa preduzećem „Vode Vojvodine“. Ona kaže da je bila zapanjena kada je otkrila koliko puta su zakoni prekršeni u datom slučaju i dodaje da je u pitanju matrica ponašanja koja bi se mogla primeniti na bilo koju lokalnu samoupravu. „Vi sa jedne strane imate građane koji žele da zaštite državnu imovinu, javni interes, životnu sredinu i još mnogo šta, a sa druge strane imate sve institucije i državne organe i čega god se dotaknete u ovoj priči, vi shvatite da je to trulo“, kaže ona. „Od nas zavisi koliko smo spremni da se angažujemo da bismo pokazali da je država prenela svoja ovlašćenja na potpuno neidentifikovane grupe, pojedince, lobije i slično. Da ima države, ona ne bi dozvolila da se ovo dešava“, tvrdi advokatkinja Popović.

Zašto ne splav?

Pored navedenih pravnih razloga i navodnog nepoštovanja procedure, građani okupljeni na protestu nabrajaju i druge razloge zbog kojih ne žele splav u svom kraju. Na početku liste su ekološki razlozi: jezero sa stajaćom vodom i onako ima problema sa prečišćavanjem i đubretom, a po mišljenju radne grupe ovi problemi će se samo još više intenzivirati. Dalje, nezadovoljni građani smatraju da će nivo vode neminovno porasti i da će biljni i životinjski svet biti uništen – na prvom mestu ribe, labudovi i patke.

Iako investitor naglašava da ugostiteljski objekat koji planira da otvori neće raditi preko noći, da neće biti buke i nepoželjnih oblika ponašanja, stanovnici „Male Amerike“ su ubeđeni da će im u komšiluku nići splav po uzoru na poznate beogradske i da im kraj više neće biti bezbedan.

Druženje komšija

Po mišljenju Milane Vukov, motivi ljudi koji posećuju proteste su raznoliki, dok ih sve povezuje želja da njihov kraj sačuva dosadašnji izgled. „Jedan momak je pre neko veče izjavio da se nada da će ovde upoznati devojku, pa zatim baka koja živi sama i koja nema porodicu je ovde pre neko veče proslavila rođendan, građani su joj kupili cveće i pevali pesmicu, a ona je donela neke kolačiće. Drugoj ženi porodica živi u drugom gradu, pa ona piše i čita pesme koje nije u mogućnosti da podeli sa njima, tako da ima zdrave pozitivne energije“, kaže Milana.

Zrenjaninci se nadaju da neće proći kao Kuljani, koji su imali skoro identičan slučaj pre tri godine. Iako su i stanovnici Kule pružali otpor i bunili se, splav je postavljen na Velikom bačkom kanalu. Milana Vukov kaže da taj splav nije zaživeo, ali je ostao tamo, jer ne postoji pravna regulativa, a ni mašinerija koja bi ga izvadila odatle. „I sad to tamo stoji i trune u toj vodi, uništen je biljni i životinjski svet, a niko za to ne snosi odgovornost“, kaže Milana i dodaje da ona i njene komšije pokušavaju da spreče da se isti scenario ponovi i u Zrenjaninu.