Zona slobodne trgovine kao cilj SSP-a
Stupanjem na snagu ukidaju se sve carine, količinska ograničenja, kao i mere sa istim dejstvom na uvoz industrijskih i poljoprivrednih proizvoda u EU. Od ovakvog režima razmene odstupa se samo u slučaju jednog broja poljoprivrednih proizvoda poput šećera ili junetine gde su utvrđene godišnje kvote od 180.000 tona i 8.700 tona.
Takođe, ukidaju se carine, količinska ograničenja, kao i mere sa istim dejstvom na uvoz u Srbiju ali tako da se odgovarajućim aneksima ovog sporazuma odstupa od pune liberalizacije, budući da se carine na industrijske i poljoprivredne proizvode postepeno smanjuju do isteka utvrđenog prelaznog perioda. S tim u vezi, prilikom definisanja pregovaračkih pozicija ali i u toku samih pregovora, vodilo se računa o dinamici liberalizacije uvoza te su u tom smislu definisane odgovarajuće liste proizvoda koji su prema stepenu osetljivosti podeljeni u različite kategorije - neosetljivi, osetljivi i vrlo osetljivi - dok je u slučaju poljoprivrednih proizvoda uvedena i kategorija posebno osetljivih proizvoda zbog njihovog strateškog značaja.
U ovu kategoriju proizvoda spadaju npr. paradajz, slatka paprika, šljive, jabuke, mleko i mlečni proizvodi, meso i mesni proizvodi. U zavisnosti od toga kojoj kategoriji pripada konkretan proizvod, zavisiće i dinamika smanjenja i ukidanja carina odnosno liberalizacija uvoza.
Privremeni sporazum
Do stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, trgovinske odnose između Srbije i Evropske zajednice regulisaće Privremeni sporazum. Reč je o sporazumu koji se zaključuje kako bi se omogućilo brže sprovođenje onih delova Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji se nalaze u nadležnosti Evropske zajednice (slobodan protok roba tj. industrijskih, poljoprivrednih i ribljih proizvoda, tekuća plaćanja i kretanje kapitala, konkurencija, intelektualna, industrijska i komercijalna svojina, carine). Naime, za razliku od sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, stupanje na snagu ovog sporazuma ne zahteva i ratifikaciju država članica EU. Tako je npr. Privremeni sporazum sa BJR Makedonijom stupio na snagu juna 2001. a Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju aprila 2004.
Značaj Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
Iskustvo država iz istočne i centralne Evrope koje su zaključile Evropske sporazume i država iz okruženja koje su zaključile Sporazume o stabilizaciji i pridruživanju pokazuje brojne pozitivne efekte. Sporazum omogućava slobodan pristup tržištu EU i u tom smislu podstiče značajne investicije, naročito u izvozni sektor, čime se kompenzuju fiskalni gubici nastali zbog postepenog smanjenja carinskih stopa. Rast investicija u izvozni sektor dovodi ne samo do povećanja njegove produktivnosti i zaposlenosti već i postepenog prenosa znanja i tehnologija kao i savremenog pristupa u organizaciji i upravljanju poslovnim i proizvodnim procesima, što bi trebalo da poveća konkurentnost i prisustvo naših kompanija i proizvoda na tržištu EU. Efekte ovih procesa osetiće i sami potrošači zbog povećane konkurencije, koja će uticati ne samo na smanjenja cena već i povećanje kvaliteta samih proizvoda.
Naravno, prisustvo stranih kompanija uticaće i na ubrzanje procesa restrukturiranja manje konkurentnih domaćih kompanija i usvajanje savremenih poslovnih i proizvodnih procesa. Jasno je, dakle, da će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predstavljati snažno sredstvo za dalje sprovođenje, usmeravanje i ubrzavanje na samo političkih već i ekonomskih reformi u društvu.