Zašto su sankcije dobre, a zašto nisu

„Rusija je zaslužila oštrije sankcije EU“, smatra – i već naslovom svog teksta utvrđuje – komentator lista Velt: „Ta odluka je doneta posle višemesečne ruske destablilizacije Ukrajine i posle višemesečnih političkih i diplomatskih nastojanja da se uspstave mir i stabilnost. Ova odluka nije bila laka za EU. Ali svi mi smo ubeđeni da ne smemo da gledamo skrštenih ruku kako predsednik Putin gazi međunarodno pravo i suverenost susedne zemlje. Sankcije su važan deo reakcija EU. Ne zato što ih želimo, već zato što ih smatramo neophodnim , delotvornim i primerenim sadašnjem trenutku“.

„Dozvolite mi da to pobliže objasnim“, piše komentator Velta, i dodaje: „Sankcije su neophodne iz jednostavnog razloga: ruski postupak u Ukrajini je neprihvatljiv. Rusija odbija da prihvati nezavisnost i suverenost Ukrajine. Rusija je anektirala ukrajinsko državno područje, najpre Krim, a zatim je poslala svoju vojsku u delove istočne Ukrajine. To nije prazna tvrdnja. To je činjenica. Mi znamo da su hiljade ruskih vojnika i desetine ruskih tenkova dejstvovale u Ukrajini.“

Na sankcije sasvim drukčije gleda ekonomski portal Dojče mitelštands nahrihten koji u tekstu pod naslovom „Poremećen odnos sa Rusijom: Nemačka spada u gubitnike“ prenosi da „nemački privrednici smatraju da su sankcije protiv Rusije greška“. Portal najpre kritikuje rečnik nemačkih medija koji se govoreći o sankcijama koriste rečnikom kriminalističkog prava govoreći o „kazni“, „kažnjavanju“ ili „uslovnom kažnjavanju“, „kao da nemačka vlada sudi Rusiji“. U članku se podseća da je terminologija na engleskom govornom području i u Francuskoj drukčija i da se tamo govori samo o „sankcijama“ a ne i o „kazni“.

Dojče mitelštands nahrihten objašnjava da će u vakuum koji nastao na ruskom tržištu najpre ući Kina, popunjavajući upražnjene sektore „nudeći sve više ukradene zapadne i nemačke tehnologije“ i to po bitno povoljnijim cenama nego u Nemačkoj. „Sada i nemački privrednici koji izvoze u Rusiju smatraju da su sankcije greška. Predsedavajući Odbora za Istok u nemačkoj privredi, Ekard Kordes, upozorio je na opasnost od opasne spirale sankcija. On je rekao da ekonomske sankcije nisu do sada donele nikakav napredak u ukrajinskoj krizi i dodao: nanosimo sve veću štetu sami sebi, bez postizanja željenog političkog efekta.“

Portal Dojče virtšafts nahrihten piše o političkom razvoju događaja i analizira govor američkog predsednika Baraka Obame o stanju nacije u kome je on borbo protiv islamističkog terora proglasio za spoljnopolitički prioritet SAD. „Američkom predsednik su Rusi potrebni u borbi protiv Islamske države (IS), jer Rusi imaju mnogo bolje veze u Iraku i Siriji.“ – Učešće ruskom ministra spoljnih poslova Lavrova na antiterorističkoj konferenciji u Parizu je jasan signal da Vašington ne može da dominira svetskom politikom bez Rusa.

Portal prenosi da se na „operativnom nivou već otvoreno govori o podeli Ukrajine“ (o kojoj se dogovaraju SAD i Rusija). „Tako je bivši britanski ministar odbrane Daglas Henderson na Ekonomskom forumu u Poljskoj – uz glasne proteste poljskih i baltičkih političara – rekao da je potrebno nanovo definisati ukrajinsku teritoriju, jer vojno rešenje sukoba nije moguće. On je naglasio i da je Zapadu potreban Putin za osovinu protiv islama, te da mora postojati osovina NATO-SAD-Rusija […] Činjenica da Henderson sagovornik vidi u NATO a ne u Evropskoj uniji, pokazuje da su političari EU pod vođstvom Angele Merkel u krizi u Ukrajini doveli sebe u krajnje nezgodan položaj. Amerikanci ih uopšte ne uzimaju za ozbiljno.“