Zavirimo u "uskršnje jaje"

Ponovo smo u sezoni ofarbanih uskršnjih jaja. Poreklo ovog običaja može da se prati unazad sve do 13. veka. U to doba, sveštenici su svojoj pastvi delili kuvana jaja obojena u crveno, kao simbol Isusovog vaskrsenja. Nešto kasnije, i obični ljudi su počeli da boje kokošija jaja u razne boje i da ih poklanjaju jedni drugima.

Koji je je nabolji način da se skuva jaje? Ukusi se razlikuju, ali većina ljudi voli da belance bude tvrdo kuvano, ali da žumance ostane meko. Kažu da je zato najbolje dodati kašičicu soli u vruću vodu. Tako će se, navodno, belance brže zgusnuti ako ljuska pukne. Ipak, najvažnija je dužina kuvanja – manja jaja trebalo bi kuvati pet minuta, a krupnija jedan minut duže.

Mnogi misle da boja ljuske zavisi od boje kokoške koja je snela jaje. To je donekle tačno, ali radi se samo o boji ušnih školjki: kvočke sa belim ušima nose bela jaja, a one sa crvenim - uglavnom smeđa.

Za nas bi možda bilo bolje da su kokošija jaja četvrtasta, jer nam ne bi bile potrebne posebne posude za kuvana jaja. Ipak, ovalna ljuska ima važnu ulogu u donošenju ptica na svet. Zbog ovog oblika, težina jajeta je daleko bolje raspoređena i ljuska može da podnese daleko veći pritisak.

Belance se sastoji od skoro 90 odsto vode i deset odsto proteina, odnosno belančevina. Proteini su izgrađeni od dugih lanaca amino-kiselina. Kada se jaje zagreje, ti lanci se raspadaju i molekuli i atomi počinju da se sudaraju i traže nove partnere. Na taj način, jaje postaje čvrsto - na temperaturi od oko 85 stepeni Celzijusa.

Unutrašnji deo jajeta se sastoji od vode, masnoće, holesterola, minerala, vitamina i proteina. Ova mešavina deluje kao emulgator – uz njenu pomoć se vezuju tečnosti koje se inače ne mešaju, na primer u prozvodnji majoneza, holandskog sosa ili sladoleda. Uz top, žumace se koristi i u slikarstvu, u prozvodnji određenih vrsta tempera.

Mnogi tvrde da su jaja prava bomba holesterola – da li je to tačno? Holesterol je važan sastojak koji se u organizmu proizvodi u velikoj meri. Ako unesemo holesterol, telo usporava njegovu proizvodnju da bi vrednosti holesterola u krvi ostale na istom nivou. Umereno konzumiranje jaja može biti deo uravnotežene ishrane, jer tako unosimo važne sastojke koji pomažu proizvodnju proteina.

Koke nosilje ležu po jedno jaje skoro svakog dana. U telu kokoške, jaje težine preko 70 grama nastaje od jedne jedine ćelije, i to za 24 sata. Srce embriona počinje da kuca samo jedan dan nakon što koka snese jaje. Nakon 14 dana, pile je već veliko gotovo koliko i jaje, i nakon još šest dana izleže se malo žuto pile.

Ipak, to ne znači da se svakom jajetu koje se pojede za doručak ili ofarba za Uskrs krije malo pile. Pile može da se izlegne samo iz jaja koje pevac najpre oplodi.