Zabranjena Parada ponosa

Nakon višesatnog sastanka Biroa srpski premijer Ivica Dačič je izjavio kako je takva odluka doneta isključivo iz bezbednosnih razloga. Bezbednosne procene su pokazale da bezbedno održavanje Prajda niko ne može da garantuje, i da postoje ozbiljne pretnje za ugrožavanje javnog reda i mira, rekao je Dačić. Pored Parade ponosa, zabranjeni su i svi drugi skupovi koji su bili zakazani za subotu, 28. septembar. Nakon što je javnosti saopšten datum održavanja Parade ponosa, brojne desničarske organizacije su najavile svoje skupove za isti dan, a dan ranije u petak (27.9.) neke od njih su i održale svoje protestne šetnje Beogradom, na kojima su iskazali svoje protivljenje Paradi ponosa. Odluka je na neki način ipak predstavljala iznenađenje, jer su iz policije tokom nedelje stizali signali kako je ove godine znatno manje pretećih poruka protiv LGBT populacije, i kako je atmosfera oko ovogodišnje Parade ponosa nešto relaksiranija.

Umesto parade nekoliko desetina pripadnika LGBT populacije je održalo kratku noćnu šetnju ulicama Beograda. Ta šetnja je organizovana kao neka vrsta protesta protiv zabrane Prajda. Praćeni pripadnicima policije LGBT aktivisti su oko ponoći prošetali beogradskim ulicama i nakon pola sata se razišli bez incidenata.

Ideološki razlozi

Postoje samo dva razloga zašto je država na kraju ipak odlučila da odustane od obezbeđivanja Parade ponosa, ističe za DW Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije. Prvi razlog je pre svega ideološke prirode, kaže Milićeva: „A to znači da je vladajuća koalicija već zabrinuta da je svoje biračko telo suviše napregnula u progresivnom smeru, prihvatajući Briselski sporazum i početak pregovora sa Kosovom. I sada im se na ovaj način malo dodvorava i predstavlja u onom svom pravom svetlu, sa svom ovom homofobijom koju su ovih dana širili, bez ikakve osude, najviši državni zvaničnici“.

Paravojni navijači?

Drugi razlog je da su državne strukture procenile da oni jednostavno ne kontrolišu sve delove sistema bezbednosti, ocenjuje Jelena Milić. Ako je to slučaj, onda je država izgubila jedan od svojih osnovnih prerogativa, a to je monopol na organizovanu upotrebu sile. Događaji sa prethodnih Parada ponosa, koje su sprečene nasiljem, pokazuju da to nisu nikakvi spontano organizovani protivnici LGBT pripadnika, kaže Jelena Milić: „Ponavljam, ja te grupe ne zovem navijači, ja ih zovem paravojne i parapolicijske formacije, koje su još od devedesetih korišćene u ovoj zemlji za ono što država nije htela da predstavi kao svoju politiku: od širenja incidenata po Bosni i Hrvatskoj, do nereda na Jarinju i Brnjaku 2011. godine, i na onoj Paradi koja je održana uz velike nerede“.

Ko to preti državi?

Sasvim je sigurno da vlasti nakon ovakve odluke duguju javnosti neke odgovore, kaže za DW Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM). To pre svega znači da nam kažu kolika je to grupa koja može da preti državi, i koja može da stavi van snage jedan član Ustava Srbije, smatra Antonijević:

„Ne bih išao sa nekim teškim ocenama da je ovo kapitulacija i poraz države. To smo čuli i proteklih godina. Ovo je samo znak da država mora na drugačiji način da pristupi problemima i pravima građana, i da političari moraju ipak da slušaju javnost i ne prave kompromise, kao i da se ne plaše nekih teških odluka“.

Ljudska prava nas približavaju Evropi

Odluka srpskih vlasti svakako neće naići na odobravanje Brisela, a srpske vlasti su inače već optužile LGBT populaciju da insistiranjem na Paradi ponosa ugrožavaju evropske integracije Srbije. Milan Antonijević kaže da poštovanje ljudskih prava svakako ne otežava evropske integracije: „Ljudska prava otvaraju Srbiji put u integrisanje u moderno, normalno društvo. Tako da ostvarenje bilo kojeg prava koje je upisano bilo u Ustav, ili evropske i neke druge međunarodne dokumente, Srbiju približava normalnom svetu a udaljava je od nemira, od svakodnevnih ubistava na ulicama iz 90-ih, i to mora da bude poslato kao jasna poruka“.

Država je pokazala da itekako može da se brine o bezbednosti, napominje Milan Antonijević, i navodi primer nedavne fudbalske utakmice između Srbije i Hrvatske. To je takođe bio događaj visokog rizika, ali na njemu nije bilo nijednog incidenta, skreće pažnju Antonijević.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednica: Ivana Ivanović