Za ravnopravnost i održivi razvoj

Svet u kojem svim ljudima dobro ide i u kojem se priroda uprkos industrijalizaciji i prenaseljenosti može oporaviti. 17 ciljeva održivog razvoja (SDGs) trebalo bi to i da omoguće. Definisanje nove strategije i planova za budućnost Ujedinjenih nacija, bilo je neizbežno, s obzirom da naredne godine prestaju da važe „milenijumski razvojni ciljevi“ (MDGs).

„Novi ciljevi su definisani na osnovu onog što smo naučili pokušavajući da ostvarimo prethodne. Koncentrisali smo se na ono što je MDGs ciljevima nedostajalo“, ističe Paul Lad, šef Post-2015 tima, Ujedinjenih nacija programa za razvoj (UNDP). „Ciljevi održivog razvoja dobijaju širu primenu, ne bi li odgovorili novim izazovima.“

Globalni problemi se moraju globalno rešavati

Novih 17 ciljeva, koje će radna grupa u Njujorku predstaviti, posebno bi industrijalizovane zemlje trebalo da obavežu na primenu nove strategije o održivom razvoju. Zagađenje životne sredine, klimatske promene, sve veća društvena nejednakost i neracionalna eksploatacija prirodnih resursa, predstavljaju globalne probleme, koji se jedino „globalno“ mogu i rešiti.

„To saznanje, da je sve jedno s drugim povezano, i da se na kraju strukturni uzroci, koji dovode do siromaštva, moraju rešiti, postalo je, verujem, svima jasno“, kaže Tobijas Haušild, stručnjak za osnovna socijalna prava i razvoj pri organizaciji Oksfam u Nemačkoj.

On pozdravlja obavezivanje industrijalizovanih zemalja na veću odgovornost, ali upozorava na preuranjeni optimizam, pored ostalog i zbog činjenice da će „novi ciljevi“ biti usvojeni naredne godine. „Pitanje je kakve će obaveze države imati, a posebno u kojoj će meri sve te zemlje pristati da ih u ispunjavanju obaveza Ujedinjene nacije kontrolišu“, dodaje Haušild.

Dogma ekonomskog rasta

I Bernd Bornhorst, predsedavajući VENRO, mreže nevladinih organizacija sa programima održivog razvoja u Nemačkoj, uočava pozitivne aspekte u planovima Ujedinjenih nacija, pre svega u borbi protiv siromaštva, zaštiti prirode i zaustavljanju klimatskih promena. Ali i ovaj stručnjak upozorava na određene slabosti. Smatra da pojedini ciljevi u aktuelnom nacrtu, nisu dovoljno jasno formulisani, kao da se previše oslanjaju na prethodne.

„Ono što ćemo nastaviti da kritikujemo jeste to što je čitava logika snažno prožeta potrebom za daljim privrednim rastom, koji se navodi kao preduslov za dalji razvoj uopšte“, kaže Bornhorst u razgovoru za DW. Jedan od razloga za skepsu jeste „iskustvo prema kojem privredni rast nije dovoljan, nego da dovodi do neravnopravnosti.“

Globalna nejednakost

U nacrtu novih ciljeva, posebno u desetom, izričito se navodi problem rastuće nejednakost – ne samo između bogatih i siromašnih zemalja, nego i u samim državama. „Politički gledano to je bila prilično vruća tema, jer je nejednakost sastavni deo sistema tržišne ekonomije“, navodi Paul Lad, šef Post-2015 tima UNDP-a.

Za Tobijasa Haušilda je ovaj cilj „veoma progresivan“. To potvrđuje zaključke Oksfamove studije, koja ukazuje na ozbiljnost problema društvene nejednakosti. „Kada 85 najbogatijih zemalja sveta zarađuje, koliko 3,5 milijarde stanovnika, dakle kao polovine svetske populacije, onda se morate pozabaviti pitanjem ravnopravne podele.“

Učešće civilnog društva

Novina u strategiji UN, koja bi krajem naredne godine mogla zaživeti, jeste i u tome što se u ostvarivanje ciljeva mogu uključiti i građani, pa i interesne grupe, ne samo vlade zemalja članica. Dakle, pitanje učešća civilnog društva neće se završiti samo na planiranju. „Ključne stvari, koje su predmet rasprava, proizvodnja, konzumacija, potrošnja, moraju biti deo društva. U protivnom nećete imati političku većinu, a ni promene na individualnom nivou“, ističe Bernhorst.

Ipak, presudan će biti trenutak, kaže ovaj stručnjak, kada ciljevi i zvanično sledeće godine budu bili usvojeni. Jer iz ciljeva proizilaze i konkretne obaveze, „koje će se pratiti, proveravati, a ta tako i utvrditi, da li je ono što je obećano zaista i ispunjeno.“