Za ovakve studije sigurno niste čuli!

Šanse da sretnete studenta arheozoologije ili eko-tropologije nisu baš posebno velike, tako da ćete jedva naći nekoga ko bi vam objasnio, šta je to uopšte. Arheozoologija bavi se živim svetom planete u davnim vremenima, što se inače može studirati u Minhenu, a eko-tropologija prehranom i domaćinstvom. Studije se mogu upisati u Gisenu.

Tek se nešto lakše može shvatiti, šta se naziva studijama mongoloistike ili frizijske filologije. Prvo su studije jezika i kulture azijske zemlje Mongolije, a drugo proučavanje nemačkog dijalekta, koji se govori na samom severu zemlje prema Danskoj. I tu nije kraj. Studije mogu biti još konkretnije. Studenti u Kilu mogu da odaberu: bekingharderski frizijski jezik ili fering-emrangski frizijski, s obzirom da je reč o dijalektima sa obe strane granice.

Ili, zamislite da slušate predavanja promenadologije? Nauka o parkovima i šetalištima, izučava se na Univerzitetu u Kaselu, a nisu nezanimljive ni studije onomastije. Iza tog naziva krije se ništa jednostavno, reč je o nauci kojom se bavi Univerzitet u Lajpcigu, a ta disciplina izučava imena.

Sa profesorom na kafu

Takve studije imaju najviše tri profesora i predaju se na samo par univerziteta u Nemačkoj. Ima mnoštvo disciplina koje samo delimično zvuče "normalno", ali zbog malog interesovanja jedva da se negde izučavaju. Na primer, čak su i studije novo-grčkog retkost za Nemačku, ali Olaf Pinkpank nikada nije zažalio što je odlučio upravo to da studira.

"Brzo se upoznate sa svim kolegama jer ih nema mnogo, a morate da pohađate ista predavanja. Isto je i sa profesorima: u novo-grčkom imamo jednog profesora kod kojeg onda polažemo čitav niz predmeta", kaže Pinkpank.

Ali od čega će živeti ovi studenti kada dobiju diplome? Joahim Sauer, predsednik tzv. Udruženja za kadrovske stručnjake, doduše i na svom radnom mestu prima aplikacije za zaposlenje "običnih" inženjera, ekonomista, pravnika ili stručnjaka za engleski, francuski ili španski. On veruje da ovi stručnjaci itekako imaju šanse da nađu dobar posao. "Uvek postoji načelo, ako ste dobri, naći ćete posao. Posebno jer postoji sve veća specijalizacija. Danas imamo toliko stručnjaka kao nikada do sada i firme su presrećne, ako nađu nekoga čija je specijalnost ono čime se oni bave."

Trendovi se menjaju

Doduše, 80 odsto takvih „malih studija“ obuhvataju društvene nauke, mada ih ima i u prirodnim i tehničkim. Uostalom, trendovi se menjaju, neka područja nekada su bila veoma popularna, a danas su retkost. U tu kategoriju spada tehnologija železničkog saobraćaj i Juanfei Ši je došla iz Kine, kako bi upravo to studirala na Tehničkom univerzitetu u Berlinu. Čudi se što ima toliko malo kolega. Jer, kod njih je železnički saobraćaj još uvek područje koje ima sigurnu budućnost.

Još jedna prednost takvih minijaturnih studija jeste što se i studenti odlično poznaju sa profesorima, a i profesor rado pomaže svakom studentu da pronađe mesto za praksu ili čak i stalno radno mesto. U tim sektorima je krug stručnjaka veoma mali i svi se obično međusobno poznaju, čak i van granica svoje zemlje.

Kadrovski stručnjak Joahim Zauer negira kako će na kraju veliki broj takvih stručnjaka morati da radi nešto drugo. "Imate i svršenih germanista koji su postali šefovi preduzeća, ali uzmite mene kao primer. Studirao sam urbanizam i prostorno uređivanje, dakle inženjer sam. Ali radim kao direktor kadrovskog odeljenja jednog francuskog proizvođača automobila."

Autor: B. Šrede, A. Šubić
Redakcija: Jakov Leon