Vučić i Rama, pokušaj drugi

Ni Tito nije bio u Albaniji, ali tamo ide Aleksandar Vučić – to je omiljeni uvod regionalnih i svetskih medija u svaku priču o uzvratnoj poseti srpskog premijera svom albanskom kolegi. I to je dovoljno da se govori o „istorijskoj poseti“. „Ne bih ovde govorio o istorijskoj poseti“, kaže za DW savetnik albanskog premijera Škeljzen Malići. „Ipak, veoma je važno da se dalje normalizuju odnosi Tirane i Beograda, iako je jasno da Srbija i Albanija imaju potpuno različite stavove o nezavisnosti Kosova.“

Vruća predigra

Dok beogradski bulevarski mediji najavljuju diplomatsku sačekušu za Aleksandra Vučića, živopisnih najava ne nedostaje ni u Tirani. Neki se tako pribojavaju da bi Vučić na konferenciji za novinare mogao da govori o Kosovu kao neodvojivom delu ili čak srcu Srbije, što bi, kako se navodi, bio revanš za provokaciju Edija Rame u Beogradu. Tako je naime, kao provokacija, u Beogradu ocenjena Ramina izjava da Srbija treba da prihvati kosovsku realnost. Njegov savetnik Malići nema problem da to formuliše još jasnije: „I za Srbiju i za ceo region bi bilo bolje da Beograd prizna nezavisnost Kosova.“

Izgleda da je jedini način da političari i čaršija u obe zemlje ne skandalizuju diplomatske susrete srpskih i albanskih predstavnika zapravo taj da se svaka priča o Kosovu zaobilazi u širokom luku. Ali albanski politički analitičar Alber Rakipi podseća da dve zemlje nisu zavađene samo po pitanju Kosova, već da imaju i dijametralno suprotne odnose prema Rusiji i NATO. „Albanija je članica severnoatlanstke alijanse i podržava svaku zapadnu politiku na Balkanu. Srbija nije članica i zalaže se za tešnju saradnju sa Rusijom“, kaže Rakipi.

Osim prošlogodišnjeg drona (Vučić tvrdi da i on i Rama znaju ko je pustio dron, ali ne kaže ko je to bio) i Ramine posete Beogradu, današnji susret u Tirani imao je i svežiju uvertiru u vidu sukoba u Kumanovu. Puškaranje na obodu tog grada još je trajalo, a srpska dnevna štampa već je znala da su za sve krivi Albanci koji hoće Veliku Albaniju. „U Makedoniji, na Kosovu i u manjoj meri u Albaniji, postoje krugovi koji zagovaraju Albaniju u etničkim granicama. To ne mogu i ne želim da poreknem. To međutim nije zvanična politika ni Tirane, ni Prištine“, tvrdi Malići. Iako smatra da situacija u Makedoniji i posebno događaji u Kumanovu predstavljaju pretnju po ceo region, on u osnovi tog sukoba ne vidi takozvano albansko pitanje, nego pre svega „borbu skopske vlade da ostane na vlasti“.

Nemačke poruke

Najbolji scenario susreta u Tirani – i daljeg razvoja srpsko-albanskih odnosa uopšte – bile bi pomirljive izjave o evropskoj budućnosti obe zemlje i oba naroda. Put do te budućnosti nesumnjivo vodi preko Berlina gde opet uporno ponavljaju da su dobri komšijski odnosi na Balkanu preduslov napredovanja ka punopravnom članstvu u EU. To je u aprilu u Beogradu rekao nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer, a ponovio prošle sedmice kada je u Berlinu ugostio albanskog kolegu Ditmira Bušatija. Da bi poruka bila još jasnija, ponoviće je i kancelarka Angela Merkel kada u julu poseti Beograd i Tiranu.