Vreme čuda u Evropskoj uniji

Diskusija, kojom su dominirale dve teme bila je živa, ponekad oštra: britanski veto, koji je sprečio dogovor između svih 27 zemalja Evropske unije i odluka kojom čelnici Unije žele da reše krizu evra.

„Kao što znate“, rekao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, „jedna država članica je bila protiv izmena i dopuna Lisabonskog sporazuma. Velika Britanija je za svoj pristanak tražila koncesije u finansijskim uslugama, koje bi ugrozile unutrašnje tržište u EU. Kompromis je bio nemoguć. Svi ostali čelnici bili su suočeni s izborom: ili da plate tu cenu ili da idu napred, bez Velike Britanije.“

Naravno da bi Barozo voleo da je sve ispalo drugačije. Možda baš zbog toga, govorio je prilično blago i uzdržano o raskolu u EU i britanskoj izolaciji. Sasvim drugačiji, međutim, bili su nastupi drugih govornika, uključujući i one iz Velike Britanije.

„EU Titanik na putu ka katastrofi“

Među Britanskim poslanicima u Evropskom parlamentu ima mnogo ekstremnijih predstavnika od konzervativaca. Najdžel Feridž iz „Nezavisne stranke Ujedinjenog kraljevstva“, ne samo da brani Dejvida Kamerona, već prosto kao da jedva čeka da evro krahira i Velika Britanija napusti EU:

„Kad britanski premijer dođe na samit sa skromnim predlogom za zaštitu važnog dela britanske industrije, predsednik Sarkozi mu zlonamerno zalupi vrata pred nosom, naravno, uz odobrenje Nemačke. I tako smo mi odjednom sami, bez prijatelja. Vi ste odlučili da plovite na Titaniku u pravcu u demokratske i ekonomske katastrofe. Mi smo sada u čamcu za spasavanje i ako ne budemo pažljivi, veliki talas može da nas povuče na dno. U petak se nešto promenilo. Gospodin Kameron to možda još uvek ne zna, ali, mi smo sada na putu izlaska iz Evropske unije.“

Francuz Žoze Daul, šef konzervativne Narodne stranke, otišao je tako daleko da je tražio da se Britancima ukine popust za budžet EU, koji je svojevremeno, 80-ih godina, izdejstvovala premijerka Margaret Tačer.

„Jednostrana štedljivost Nemaca“

Rasprava se nije vodila samo o ulozi Velike Britanije. Pravi cilj samita bio je: pronaći izlaz iz krize evra. Martin Šulc, lider socijalista, smatra da vlade EU u potrazi za rešenjem imaju potpuno pogrešnu sliku pred očima: „Stalno slušamo da treba povratiti poverenje tržišta. Uvek ta tržišta. Njihovo poverenje moramo povratiti. A kako bi bilo osvojiti ponovo povjerenje ljudi u Evropi u Evropsku uniju!“

Rebeka Harms iz Zelenih slično razmišlja: „Angela Merkel je izjavila da je dužnička kriza problem, da je to jedini i glavni problem koji nas je doveo u ovu krizu. I zato je njen jedini odgovor: stroga disciplina. Moram da vam kažem da ja to više ne mogu da izdržim, jer smatram da je situacija u kojoj smo se našli rezultat jednostrane štedljivosti koju Nemci sada hoće da uvedu u celoj Evropskih uniji.“

Van Rompej: Sve će to proći

Ako postoji neki čovek u parlamentu kojeg ništa ne može da izbaci iz takta, onda je to Herman van Rompej. On se javio za reč, na samom kraju debatee, kada su mnogi poslanici evro ponovo videli u crnom svetlu: „Za par godina, ova kriza će biti iza nas, mi ćemo biti u stanju da sagledamo šta smo učinili u 2010. i 2011. I ono što sada doživljavamo kao Annus horribilis (strašnu godina) videćemo jednog dana kao Annus mirabilis (godinu čuda).“

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković