Vraćanje potražilaca azila i po zimi

„U 15:45 su za 83-je ljudi, među kojima je bilo i dece, završene nade u bolji život u Nemačkoj“, piše berlinski dnevnik Tagescajtung. „Njihov avion je poleteo. Iz Baden-erparka u Baden-Virtembergu ti ljudi su prisilno vraćeni u Srbiju i Makedoniju. Vlasti prenose da se radi uglavnom o Sintima i Romima. da li je to humana politika vraćanja u otadžbinu o kojoj je nedavno govorio premijer Baden-Virtemberga Vinfrid Krečman? Da, kaže Mane Luća iz poslaničkog kluba Zelenih u toj nemačkoj saveznoj državi.“

„Krajem septembra, Krečman je u veću federalnih jedinica – Bundesratu – dao odlučujući glas u korist novih odredbi o tretmanu potražilaca azila. Prema tim odredbama, izbeglice poput onih iz Sirije će brže nego do sada moći da dobiju radnu dozvolu u Nemačkoj. S druge strane, Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija važe kao sigurne zemlje porekla, tako da se zahtevi za azil građana tih zemalja načelno odbijaju. Rukovodstvo stranke Zelenih je taj kompromis odbacilo nazvavši ga ciničnim.“

„Prema navodima vlade u Karslrueu, proterane ljude prate predstavnici vlasti i lekari, a na cilju će izbeglice dočekati organizacije sa kojima su te vlasti prethodno stupile u kontakt. Sa njima je i ministar unutrašnjih poslova Baden-Virtemberga Rajnhold Gal, jer želi da stekne sliku o događajima na licu mesta. Branitelji ljudskih prava demonstriraju zbog ovog proterivanja – između ostalog i zbog toga što se sve odigrava usred hladnog godišnjeg doba.“

„Poslanica Levičarske stranke u Bundestagu, Karin Binder, rekla je: Znajući da Romi proterani iz Nemačke nisu dobrodošli u Srbiji, da oni tamo bivaju stigmatizovani i diskriminisani, ti ljudi su usred zime poslati u neizvesnu budućnost. To je u najvećoj mogućoj meri nehumano.“

Probleme oko izbeglica u Nemačkoj na drugi način osvetljava dnevnik Zidojče cajtung: „Zašto nam je uopšte potrebno prihvatilište za izbeglice? I zašto baš ovde? Zar ovo nije područje na kome je pijaća voda zaštićena? Hoće li dom za izbeglice omesti ekonomski razvoj naše opštine? Hoće li sada da se pojavi manjak mesta u obdaništima i školama? […] Zabrinutim građanima je uvek važno da naglase: Nemamo ništa protiv izbeglica – ali ne ovde. Te na livadi gde će postaviti kontejnere živi retka vrsta žaba, te je zemljište je veoma skupo… U svakom slučaju, deviza glasi: Ne u mom dvorištu!“

„Ono zbog čega se u medijima javljaju izrazi ogorčenja je, naučno gledano, sasvim normalno: ljudi sa završenim visokim školama i fakultetima, koji glasaju za SPD i Zelene, kupuju u samoposlugama sa zdravom hranom i zastupaju liberalna politička uverenja, imaju problem kada prihvatilište za izbeglice treba da im se pojavi pred kućom. Kulturno-intelektualno su naravno svi univerzalisti, kaže sociolog Armin Nasehi za Zidojče cajtung: Ne možemo naći argumente prema kojima su određeni ljudi manje vredni od drugih, ali u praksi se ponašamo drukčije: govorimo levičarski, živimo desničarski.“