Vojna industrija veže Rusiju i Ukrajinu

Ukratko rečeno, Rusiji su potrebni sirovine, delovi ili kompletna vojna oprema i naoružanje koji se proizvode u Ukrajini. Sa druge strane, Kijevu treba novac iz izdašnog vojnog budžeta Kremlja. Međutim, već od početka krize i vojna saradnja trpi, a nakon aneksije Krima ukrajinski proizvođač naoružanja Ukroboronprom prekinuo je isporuke u Rusiju. Taj koncern obuhvata 130 firmi i sve one opstaju zahvaljujući izvozu. Trećina proizvedenog prodaje se upravo Rusiji, što godišnje donosi 1,2 milijarde dolara.

Nuklearno znanje

U vreme Sovjetskog Saveza trećina vojne proizvodnje te velike zemlje bila je smeštena u jugoistočnoj Ukrajini, a sada su kapaciteti pet puta manji. Ipak, uz Rusiju kao dobrog kupca, ta industrija je nekako opstajala. „Rusko-ukrajinske veze u vojnoj industriji ostale su tesne u poslednje dve decenije“, kažer Serhij Sgurez, direktor kijevske savetničke firme Difenz ekspres. On za DW navodi da se ruska avijacija oslanja na motore proizvedene u ukrajinskom Zaporožju, a mornarica nabavlja motore iz Mikolajiva.

Posebno je osetljiva saradnja u pogledu nuklearnog naoružanja. Po raspadu SSSR, Ukrajina je odjednom postala treća po snazi nuklearna sila sveta – sve dok nije pristala da preda svoje bojeve glave. Međutim, znanje je ostalo. Tako niz državnih ukrajinskih proizvođača i konstruktora radi na održavanju ruskih bojevih glava i njihovih nosača. „Ukrajina raspolaže poverljivim nacrtima za trećinu raketa koje su deo aktivnog ruskog arsenala. Osim toga, Rusija neće moći da ekspresno obrazuje sopstveno osoblje za održavanje tog oružja“, kaže Sgurez. Ruski vojni stručnjak Aleksander Golc veruje da bi za Moskvu posebno bolno bilo ukoliko Ukrajina otkaže održavanje interkontinentalnih raketa RS-20, na zapadu prozvanih Sotona.

Upućeni jedni na druge

Oko 400 ruskih preduzeća iz oblasti vojne industrije sarađuje sa ukrajinskim firmama, što je više od trećine ukupnog broja. Golc smatra da bi prekid saradnje ugrozio ruski program naoružavanja kojim je do 2020. predviđena modernizacija kompletne vojske. Nezavisnost od Ukrajine zahtevala bi izgradnju sopstvenih kapaciteta koji, opet, staju previše novca i vremena. Zavisnost je, dodaje Golc, obostrana. „Izvoz vojne opreme je za Kijev jedan od retkih redovnih izvora budžetskih prihoda“, kaže on. Mnoge ukrajinske firma specijalizovane su za opsluživanje ruske vojske i njihovi proizvodi su neupotrebljivi na drugim tržištima.

Kijevski stručnjak Serhij Sgurez vidi šansu i u saradnji sa vojnom industrijom zemalja Evropske unije. „Evropski proizvođači zainteresovani su da uđu na ukrajinsko tržište. Potrebna nam je modernizacija vojske – slično kao u Rusiji, i ovde je 70 do 90 odsto naoružanja za staro gvožđe“, kaže on. Ipak, Sgurez ne veruje da će vojna saradnja sa Rusijom sasvim prestati – uprkos žestokom razvoju krize, vlade dve susedne države do sada nisu otkazale sporazum o saradnji u oblasti vojne industrije. Zato Sgurez pretpostavlja da će privatne ukrajinske firme i dalje moći da posluju sa Rusima, da će recimo Motor sič iz Zaporožja do kraja godine isporučiti dogovorenih 400 motora za ruske helikoptere.