Veće prisustvo NATO na istoku Evrope

Predstojeći samit NATO u Velsu mogao bi da bude jedan od ključnih u istoriji Severnoatlantskog saveza. On bi trebalo da donese odgovor članica NATO na izazove „promenjenog sveta“, odnosno krizne situacije koje se „rađaju i razvijaju brzo“ od istoka i rusko-ukrajinske krize, pa do jačanja ekstremizma na jugu. Napominjući da je „najveća odgovornost“ NATO upravo da štiti savezničke građane i teritorije, generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen, najavio je izradu akcionog plana spremnosti NATO snaga kako bi one reagovale brže, efikasnije i opremljenije gde god to bilo potrebno.

Naglašavajući da je taj akcioni plan „odgovor“ na „rusko agresivno ponašanje“, ali i da će poslužiti za buduće odgovore na „bezbednosne izazove gde god da se pojave“, Rasmusen je u Briselu izjavio:„Značajno ćemo poboljšati već postojeće snage za odgovore u kriznim situacijama. Razvićemo 'prodornu trupu' unutar snaga za odgovore koja će biti osposobljena da deluju gde je potrebno, uz podršku NATO snaga sa mora, vazduha i savezničkih specijalnih jedinica. Ta trupa će moći da se kreće brzo i lako, ali i da ima veliku efikasnost ako to bude potrebno. To znači i vidljivije prisustvo na istoku dokle god to bude potrebno. To će NATO učiniti bržim i fleksibilnijim da se prilagodi na sve vrste bezbednosnih izazova. Ne zato što NATO želi da napadne bilo koga već zato što su opasnosti i pretnje sve više prisutne, a mi ćemo učiniti sve da zaštitimo naše saveznike.“

Generalni sekretar NATO kaže da je cilj tog novog pristupa odbijanje svakog agresora koji će imati ideju o tome da će se u slučaju napada na bilo kog NATO saveznika vrlo brzo suočiti sa odgovorom celog saveza.

Mogući razgovori o članstvu Ukrajine u NATO

Severnoatlantska alijansa pred samit u Velsu još jednom je uputila reči jasne podrške Ukrajini, koja je, prema rečima Rasmusena, suočena sa „ruskom agresijom“. Generalni sekretar NATO poručio je da će sa ukrajinskim predsednikom Porošenkom na samitu razgovarati o reformama i konkretnoj pomoći Ukrajini, ne odbacivši pritom ideju da bi Ukrajina u budućnosti mogla da postane i članica NATO:

„Ukrajina može da postane članica ukoliko to želi i ukoliko ispuni neophodne uslove. Za sada, NATO poštuje odluku o neutralnosti Ukrajine. Ukoliko ukrajinski narod promeni svoju trenutnu poziciju o neutralnosti, onda ćemo razgovarati o tome kako dalje“, kaže Rasmusen. Istovremeno, generalni sekretar NATO kaže da „nije iznenađenje“ to što Rusija nije pozvana na samit u Velsu:

„Od kraja hladnog rata mnogo napora je uloženo u razvijanje konstruktivnog partnerstva između NATO i Rusije. Vrhunac naših odnosa bio je 2010. godine kada je održan samit NATO-Rusija u Lisabonu i kada smo odlučili da razgovaramo opravom strateškom partnerstvu. Međutim, danas moramo da se suočimo sa realnošću. Rusija NATO ne vidi kao partnera. Po njihovim vojnim dokumentima i po izjavama političara vidimo da se NATO vidi kao protivnik. Veoma mi je žao zbog toga, jer verujem da bi upravo naše partnerstvo bilo prava stvar za evroatlantsku bezbednost. Ne smemo biti naivni i imati iluzije. Suočeni smo sa realnošću da nas Rusija vidi kao suparnika i moramo se prilagoditi tome“, izjavio je Rasmusen.

U Severnoatlantskoj alijansi kažu da se NATO pridržavao dogovora sa Rusijom iz 1997. godine kojim su se obe strane obavezale na međusobnu saradnju u cilju stvaranja „stabilnog, bezbednog i nepodeljenog kontinenta“, i da će sve dalje mere koje će se preduzimati u „cilju savezničke bezbednosti“, biti u skladu sa tim dogovorom. Rasmusen međutim dodaje da je Rusija ta koja je prekršila dogovorene principe. On je iz Brisela još jednom uputio poziv Moskvu da svoje akcije uskladi sa odredbama dogovorenim 1997. godine.