Velike evropske metropole postaju sve zelenije

Engleska metropola Bristol proglašena je za "Evropski zeleni glavni grad". Svake godine Komisije EU imenuje po jedan evropski grad za "zeleni" i "glavni". Ali ta titula mora da se zasluži. Zelene površine, reke i jezera obuhvatuju trećinu ukupne površine Brisela, 25 odsto domaćinstava je zasnovano na energetski efikasnom konceptu u poslednjih 10 godina.

Od 2012, tropsko drveće krasi berlinsko zdanje Dusman. Vertikalni vrt "Mur Vegetal" (Vegetacijski zid) nastao je po konceptu francuskog botaničara Patrika Blkanka. Više od 6.000 tropskih biljaka pokriva 270 kvadratnih metara zidne površine. Sve to ne bi bilo moguće bez kompleksnog sistema za navodnjavanje.

Zelena kuća u hamburškom naselju Vilhelmsburg otvorena je u aprilu 2013 i prva je te vrste u svetu. Od tada staklena fasada čiji su "zidovi" ispunjeni vodom omogućavaju uzgajanje algi, a one proizvodnju zelene energije.

Britanci su osmislili neobičnu ideju: zelena interaktivna mapa, pa još na krovu! Oko 700 zelenih krovova i 175.000 kvadratnih metara zelene površine. Dakle, 25 fudbalskih stadiona u formi interaktivne karte. Svi detalji o lokaciji i sastavu krovnog vrta mogu se pronaći na internetu.

Spirala koju čini drveće jednog naselja u Darmšatu, završena je 2000. godine. Zapravo je reč o stambenom bloku izgrađenom po konceptu austrijskog umetnika Fridensrajha Hundertvasera. Prostor za stabla koja ovde žive i rastu obuhvata 100 stanova. Drveće nije zasađeno da bi naselje učinilo samo lepšim. Ono proizvodi kiseonik, koji boravak u ovom delu grada čini veoma prijatnim.

Park Guel Anotnija Gaudija izgrađen je po nalogu industralijaliste Eusebija Guela u periodu između 1900. i 1914. godine. Gaudi je osmislio koncept zelenog gradića sa više od 70 vila, ali taj gradski vrt nikada nije završen, ponajviše iz finansijskih razloga. Ono što je ostalo jeste Guelov dom, u međuvremenu pretvoren u školsku zgradu i dom prijatelja arhitekte.

Osam kilometara duga zelena površina neposredno uz reku Manzanares. Putevi su izmešteni i prebačeni u podzemlje. Umesto asfalta zasađeno je drveće i izgrađeno 33 pešačkih staza i prelaza. Most Arganzuela važi za posebnu turističku atrakciju i danju i noću.

Zeleni pojas u Parizu integrisan u gradski park ranije je bio prostor u okviru železničke stanice. Upravo tu bi zastajali vozovi sve do 1965, nakon čega je stanica pretvorena u pešačku zonu. Bila je to prva transformacija saobraćajnog čvorišta u zelenu površinu u svetu. Haj Lajn u Njujorku (na fotografiji) izgrađen je 2009, po uzoru na francuski zeleni pojas.

Nant, šesti po veličini grad u Francuskoj bio je "zelena prestonica" Evrope 2013. godine. Poznat je po botaničkoj bašti u centru i mali zelenim oazama širom grada. Zelene oaze nisu ništa drugo nego mali vrtovi u kojem mogu ubrati jagode, jabuke, višnje ili neko povrće. Evropska zelena prestonica 2016. biće slovenački glavni grad Ljubljana.