Vahsmut: Federacija je rešenje

DW: Gospodine Vahsmut, mislite li da nakon glasanja istok Ukrajine čeka sličan scenario koji smo videli na Krimu?

Ralf Vahsmut: Nadam se i verujem da taj scenario nećemo ponovo gledati. Još su nejasni motivi zašto je održan ovaj 'referendum' kao i šta će biti njegove posledice. Postoji saglasnost o tome da je 'referendum' ilegalan, da nije pošten i slobodan, da su se rezultati mogli predvideti i pre glasanja. Moraćemo da sačekamo zvanične rezultate i da vidimo kakve će poteze vući separatisti iz Donjeckog basena. Za nas u Evropi, za Nemce, Amerikance i za ceo svet ovaj 'referendum' ni na koji način nije obavezujući, ali oslikava interesantan spektar mišljenja. Naravno da sve zavisi od toga kako će Putin vrednovati ovaj ilegalni 'referendum'.

Putin je prošle sedmice pozvao na odlaganje izjašnjavanja. Da li on to nema uticaj na separatiste ili je njegov poziv bio samo taktički?

Ne možemo da zavirimo u Putinove misli. On danas kaže jedno, a sutra potpuno suprotno. Neizvesnost u pogledu Putina je trenutno ogromna – nemamo pojma ni šta ga pokreće ni šta su mu ciljevi ni koje će poteze vući.

Da li je Zapad, pod utiskom proevropskih protesta na Majdanu, loše procenio raspoloženje u istočnoj Ukrajini?

To ne bi bilo prvi put, slično je bilo tokom 'Narandžaste revolucije'. Mi znamo relativno malo o istoku zemlje, o raspoloženju i osećanjima tamošnjih stanovnika. Na istoku nije bilo velikog oduševljenja protestima na Majdanu niti njihovim rezultatima. Pretpostavljam da je 'referendum' vrsta ventila, kako bi se bes prema kijevskim vlastima nekako kanalisao. Zato ovom glasanju ne treba pridavati preveliki značaj.

Međutim konflikt dva dela građana – onih koji govore ruski i onih koji govore ukrajinski – tinja već duže vreme?

Da, traje već dugo. To je bilo vidljivo i tokom 'Narandžaste revolucije'. O tome će morati ozbiljno da se razmišlja – ne može ostati ovako kako je. Na iznenađenje, u vezi sa izborima 25. maja ponovo se pominju promene Ustava, gde bi navodno trebalo da se pojavi i reč federalizacija. To me iznenađuje, jer se dobro sećam vremena Narandžaste revolucije kada je bivši predsednik Juščenko pretio da će baciti u zatvor svakoga ko samo pomene federaciju ili decentralizaciju. Sada deluje da je upravo federacija moguće rešenje.

Da li u ovim okolnostima uopšte mogu da se održe valjani predsednički izbori 25. maja?

Pretpostavlja se da mogu, mada postoje i aranžmani koji će se pokrenuti ukoliko u nekoj oblasti izbori ne mogu da se sprovedu kako treba. U svakom slučaju, izbori imaju smisla. Ali kada pogledate ljude koji se kandiduju, jasno vam je da nema ništa od novog početka koji je obećan na Evromajdanu. Glavni favoriti – Petro Porošenko i Julija Timošenko – sigurno nisu nove snage. Imaju neslavne biografije. Ali Majdan nije iznedrio nove ličnosti u kojima bi bila prepoznata šansa za stabilizaciju stanja u zemlji i privrede, kako bi narod video da se ponovo ide napred. Postoji samo tračak nade da će ovi izbori povratiti mir.

Ralf Vahsmut je od 2003. do 2006. U Kijevu vodio kancelariju fondacije „Konrad Adenauer“, bliske nemačkoj Demohrišćanskoj uniji. Trenutno radi u regionalnoj kancelariji iste fondacije u Dortmundu.