Vagner "s greškom"

Prvi put u istoriji festivala tradicionalno izvođenje opere „Tanhozer“ je prekinuto - iz tehničkih razloga. „Ovako nešto se u 138 godina postojanja festivala u Bajrojtu još nije desilo“, rekao je Sven Fridrih, šef Vagnerovog arhiva u Vili Wahnfried (Vila Ludomir) u razgovoru za DW.

Naime, 20 minuta posle početka izvođenja opere „Tanhojzer“, začuo se prasak – dva drvena štapa, delovi jednog pokretnog kaveza koji je hidraulički trebalo da se podigne, jednostavno su pukla. Srećom, niko nije povređen. Publici je rečeno da na bini ima problema i da iz bezbednosnih razloga svi moraju da napuste salu. Tehničkih smetnji ovakvog tipa u Bajrojtu nikada nije bilo – ovo je bila premijera. Prekid je trajao punih 50 minuta, izvođenje opere potom ipak nastavljeno.

„Nesrećna“ opera "Tanhojzer", u režiji Sebastijana Baumgartena i pod dirigentskom palicom Aksela Kobera je nepopularna od premijere 2011, i ove godine, za svoje poslednje izvođenje, donekle je osvežena. Nikome se nije dopalo što je deo opere postavljen u postrojenju za proizvodnju bio-gasa. Osim toga, publika takoreći sama sedi na pozornici – tim više je pucanje jednog dela konstrukcije kod publike izazvalo šok i strah.

„To je pozorište, a u pozorištu se ovakve stvari mogu desiti. Ovako nešto unosi napetost u predstavu koja ponekad uopšte nije tako loša…“, rekao je posle otvaranja režiser Baumgarten.

Što se publike tiče, i ona je reagovala relativno opušteno. Mnogi su izjavili da u ovoj tehničkoj nezgodi zapravo vide simbol problema kojih i ionako ima u Bajrojtu. Naime, osim internih problema s kojima se Vagnerov festival suočava već godinama, ovo je prvi put u istoriji da nisu sve karte bile rasprodate. Isto tako, ove godine na premijeru po prvi put nije došla nemačka kancelarka Angela Merkel. Ona je obožavateljka Vagnerove muzike i pojaviće se tokom festivala, u avgustu.

Oštre reči režisera

Novac je ova godine uložen u restauraciju, pa 2014. nema novih produkcija. Nemačka vlada je ove godine u Vagnerove svečnosti investirala poveću sumu novca, sveukupno oko 2,2 miliona evra. Tome treba još svakako dodati 10 miliona za saniranje glavne zgrade kao i 3,5 miliona za preuređenje Muzeja Riharda Vagnera. Bajrojt je delom postao veliko gradilište ove, 2014 godine.

A uoči početka festivala po medijima se čuo glas čuvenog režisera koji je režirao kapitalno delo Vagnera „Prsten Nibelunga“.

"Oluje su utihnule, dosada je trijumfovala," tako je Frank Kastorf opisao probe ove godine - najgori mogući zaključak za režisera kojem je umetnička sloboda važnija od svega. Kastorf je 2013. postavio "Prsten Nibelunga“, koji se sada ponovo izvodi.

"Primetio sam da više nije poželjna sve ona anarhija koju smo ovde prošle godine uneli moj scenograf Aleksandar Denić i ja", prosiktao je on i raspoloženje na Zelenom bregu opisao kao zastrašeno, oprezno i anticipatrono poslušno. Osim toga, Kastorf kaže da su direktori festivala tretirali kao "idiota" i njegovu produkciju spustili na nivo gradskog pozorište.

Ove teške reči, uoči otvaranja festivala, iznenadile su čak i one koji su dobro znaju kontroverznog reditelja i njegovu sklonost ka provokaciji. Kastorf voli dekonstrukciju klasike. Ali, izuzimajući opšte „nepoštovanje“ klasičnog dela i scenografiju koja pokazuje mesta kao što su Ruta 66, Mount Rašmor, Istočni Berlin i Njujoršku berzu, Kastorfovo tumačnje Vagner nudi malo uzbuđenja ili reinterpretacije. Na premijeri, prošle godine, postavka je zaradila dvadeset minuta zvižduka, …

Kao i uvek bogat program

Publiku inače do 28.8. očekuje 30 operskih izvođenja. Program obuhvata i "Lutajućeg Holanđanina" u režiji Jan Filipa Glogera sa dirigentom Kristijanom Tilemanom, u Kastorfov "Prsten" sa proslavljenim dirigentom Kirilom Petrenkom i izuzetno popularnog "Loengrina" u režiji Hansa Nojenfelsa i Andrisom Nelsonsom na dirgentskom podijumu.

Festival u ​​Bajrojtu održan je prvi put 1876. Tada pod pokroviteljstvom osnivača Riharda Vagnera. 138 godina kasnije, festival je vodećim kulturnim i društvenim događajima u Nemačkoj. Već godinama unazad na koncerte dolaze najvažnije ličnosti poltičkog, kulturnog i privrednog života Nemačke.

Ljudi ne dolaze samo da vide poznate ličnosti i da budu viđeni, već zbog jedinstvene akustike male sale koja je sagrađena i opremljena specijalno za izvođenje Vagenrovih dela. Tako nemački dirigent Aksel Kober kaže: " Bajrojt je mitsko mesto za svakog poznavaoca Vagnera."