Utopija za španske penzionere

Penzionerska zadruga Trabensol je smeštena u planinama severno od Madrida. U njenom velikom parku, uz ugodan jutarnji povetarac, manja grupa starijih osoba upravo izvodi kigong, kinesku meditativnu gimnastiku, i pažljivo ponavlja pokrete učitelja. Svi su oni članovi udruženja koja okuplja pedesetak penzionera i koji veruju da su pronašli novi način života u starosti, uz fizički i psihički sklad i da su uspeli da pobegnu ekonomskim nevoljama koje potresaju Španiju. Zadruga i dom koji je izgrađen nastali su tako što su penzioneri na gomilu stavili sve svoje ušteđevine. Tako je nastao kompleks koji je izgrađen tačno za njihove potrebe nedaleko od mirnog mestašca Toremoča de Harma.

Sve zajedničko i svi bogati

Zajedništvo je glavna parola Trabensola. Niko od članova ne poseduje stan u kojem živi, niti je vlasnik trpezarije ili neke druge prostorije u domu. Ali je svako od njih, u proteklih deset godina, u ovaj projekat uložio 150 hiljada evra, tako da sada za 800 evra mesečno dobija sve što treba, od stana i obroka pa do društvenih aktivnosti uz pratnju stručnih osoba. To zvuči mnogo, ali zapravo je jeftino. Tih 150 hiljada evra, često od prodaje kuće ili stana u kojem su do tada živeli, zapravo nije ulog, nego zalog. Dakle, ako neko poželi da ode iz Trabansola dobiće i svoju ušteđevinu nazad. Utoliko ostaje samo mesečna naknada i to onda zaista nije mnogo. „Mi ne možemo otići u neki od privatnih staračkih domova jer su oni preskupi“, kaže Paloma Rodrigez. „A ne možemo otići ni u neki od državnih staračkih domova jer tamo nema mesta, a ima i mnogo ljudi kojima je takva nega potrebnija nego nama. Zato smo shvatili da sami moramo nešto da preduzmemo“, objašnjava 70-godišnja živahna udovica koja je predsednica Zadruge.

Ona se u ovaj dom uselila prošlog proleća, nedugo nakon što je završena gradnja. Smeška se kada objašnjava čitav projekat koji joj je dao novi smisao u životu i okončao brigu da će pasti na teret sopstvenoj deci. Španija je zemlja u kojoj uglavnom još uvek postoje bliske porodične veze. Ali i takve generacijske spone imaju svoje granice. Prema studiji Ujedinjenih nacija, već 2050. godine će gotovo 40 odsto stanovnika Španije imati 60 godina ili biti još stariji. „Svi mi smo imali prilično teška iskustva s našim roditeljima kad su postali stari i nemoćni. Zato ne želimo da i mi budemo našoj deci teret i da prolaze ono što smo mi prošli“, objašnjava Paloma Rodrigez.

Ovako, penzioneri se bave sami sobom i organizuju mnoštvo aktivnosti. Osim gimnastike, odlaze na planinarenje u obližnje planine, organizuju meditaciju, društvene igre, uče astronomiju, tu je i radionica gde mogu sami nešto da rade, vrt gde mogu da sade cveće... „Aktivnosti nisu spiritualne u religioznom smislu“, objašnjava Tereza Sagasola. Njoj je 77 godina i osim kigonga, često prisustvuje tečajevima plesa, a redovno odlazi i na planinarenje. Te aktivnosti, tvrdi penzionerka, jačaju njenu energiju i „ostavljaju prijatan osećaj“. I sama zgrada podstiče ovaj unutrašnji sklad. Svi apartmani, odreda prilično prostrani i ukusno namešteni, okrenuti su prema jugu s pogledom na vrt Zadruge. Prozori su postavljeni tako da zagrevaju prostor tokom zime, ali su dovoljno visoko kako ne bi bilo sparno tokom leta.

Mnogi bi želeli unutra

S obzirom da je kompleks izgrađen tek početkom 2013, ovo su još uvek prvi dani života ove Utopije za španske penzionere. Do sada su svi još odličnog zdravlja i još niko nije poželeo da ode, ali je jasno da će se to jednom dogoditi. Jer, ovaj dom nije izgrađen da bi stanovnicima omogućio i celodnevnu lekarsku negu, što će pre ili kasnije zatrebati nekom od njegovih stanovnika. Baš kao što su zdravi njegovi stanovnici, odličnog su zdravlja i finansije ove zadruge. Zalog je bio dovoljan da bi se dobio povoljan kredit za gradnju, tako da je još uvek na računu Zadruge ostao dobar deo od tri miliona evra kredita koji su dobili. Ipak, makar izgledalo da su daleko od nevolja koje muče ostale stanovnike Španije, ovi penzioneri odlično znaju da njihova domovina prolazi kroz teška vremena. Stopa nezaposlenosti je gotovo 26 odsto, a režu se svi izdaci pa tako i penzije. Neki se boje da jednog dana više neće imati ni 800 evra da plaćaju mesečnu članarinu, ali problem je i sa prinovama.

Mnogi stanovnici Trabensola nam kažu kako imaju prijatelje koji bi se rado doselili, ali nisu mogli da sakupe novac da plate zalog. Jer to je načelo ove zadruge: ako neko i ode i uzme svoju ušteđevinu, neki drugi penzioner može da dođe na njegovo mesto uz iste uslove. A da bi se sakupio novac, treba naći kupca za stan ili kuću što je, zbog ekonomske krize, gotovo nemoguće. Nekretnine u Madridu koje su pre 2008. vredele na stotine hiljada evra jedva pronalaze kupca i za delić nekadašnje cene. Upravo je kriza na tržištu nekretnina i u Španiji izazvala opštu krizu, kad je bilo sve manje građana koji su mogli da plaćaju kredite, a gradilo se sve više i više. U nevoljama su se našle i banke i čitava država, a 73-godišnja Marija Luiza Ljorena tvrdi da se opet pokazalo da su pohlepa i sebičnost osnova svih nevolja. Toga u ovoj Zadruzi nema, tvrdi ova penzionerka, i upravo zbog tog je došla ovde: „To je duh koji nas i pokreće. Ljudi koji ovde dolaze da žive su shvatili da je najvažnije živeti zajedno, biti solidaran i pomagati drugima.“

Autori: Gaj Hedžekoj / Anđelko Šubić
Odg. urednik: Nemanja Rujević