Umetnički dijalog sa mrtvima

Omamljen alkoholom i svojim sećanjima gimnazijski profesor iz Štutgarta priča o svom životu i svojim iskustvima sa drugim svetom. Ralf Cimerman, tako se zove profesor koji je prešao pedesetu i koji je zašao u carstvo mrtvih i vratio se natrag - i od tada i njegov realni život prate ne-mrtvi. Oni se uključuju u sadašnjost i Cimermana jednostavno ne puštaju na miru. To je priča iz romana "Consummatus" književnice Sibil Levičarof, koji je izašao 2006. godine. Roman se bavi pitanjem, šta nam zapravo znače mrtvi.

"Razgovor sa mrtvima" cilj je njene književnosti, izjavila je jednom prilikom. Književna kritičarka Ulrike Veder sa berlinskog Humbolt univerziteta ovu važnu temu naziva "suživotom sa mrtvima". Daleko od ezoterije i književnosti sećanja, autor se bavi ulogom mrtvih u prošlosti. "To se uvek tiče i pitanja religije, a da to nisu religiozni tekstovi", kaže Veder.

Zabavan stil i obogaćivanje jezika

Levičarof je već rano imala iskustvo sa smrću. Danas 59-godišnja književnica odrasla je u Štutgart, kao ćerka Kristoa Levičarofa, bugarskog migranta i njegove supruge Mariane, Nemice. Njen otac patio je od depresija. Kad joj je bilo devet godina, otac je odlučio da sebi oduzme život. To traumatsko iskustvo kasnije je još jednom obradila u romanu "Apostoloff" (2009).

Nakon mature Levičarof je studirala nauku o religiji i sociologiju. Specifičnost njenog književnog dela je i u bogatom znanju autorke. "To je konstalacija temeljnog znanja i načina pisanja, koji je zabavan, vrlo ličan i koji se jezikom ne samo poigrava nego ujedno jezik obogaćuje", kaže Ulrike Veder.

Sreća ludaka

Levičarof je intelektualka, ali njene knjige su svakome razumljive. Žiri Nagrade Georga Bihnera, koja će joj biti uručena 26. novembra 2013, u obrazloženju svoje odluke kaže: "Filosofska i verska temeljna pitanja egzistencije književnica razrađuje suptilnim bavljenjem velikim književnim tradicijama i osvežavajuće jednostavnom zaigranošću."

Dobitnica nagrade je pažnju javnosti privukla još romanom "Pong" koji je pisan sa gledišta jednog ludaka. Za taj roman 1998. nagrađena je nagradom Ingeborg Bahman u austrijskom Klagenfurtu, što je jedna od najuglednijih nagrada za mlade književnike. Književni kritičari su hvalili njen maštovit stil. Mnogi su u recenzijama citirali prve rečenice "Ponga": "Ludaku se svet sviđa onakav kakav jeste, jer on živi u njegovom središtu. Ne negde u bilo kom, nego u njegovoj nelogičnoj sredini sredine, u jajastom kavezu." Uz književni rad Levičarof se bavi i likovnom umetnošću. Ilustracije za svoju knjigu za decu "Der höfliche Harald" (Ljubazni Harald) iz 1999. sama je nacrtala. Njena likovna dela mogla su se vidjeti na više izložbi.

Filosof i lav

U svojim delima Sibil Levičarov uvek iznova pronalazi sebe. I u stilu i tematski ova autorka ima velik raspon, kaže Ulrike Veder. Njene knjige su redovno u književnim kritikama, kao na primer roman "Blumenberg" iz 2011. To je priča o filosofu Hansu Blumenbergu, ali on je daleko od suvoparne rasprave. Odjednom se pojavljuje lav koji prati profesora - apsurdna i bajkovita situacija koju autorka priča vrlo realistično. "Ta koalizija nepomirljivog, to uvek otvara nove perspektive", kaže Veder.

Levičarof se time uklapa u tradiciju "magičnog realizma" u stilu Nobelovca Gabriela Garsije Markeza. Za nemačku novinsku agenciju DPA, ona je jednom prilikom izjavila: "Više se osećam povezana sa Južnoamerikancima, onima koji ne prezaju od ubacivanja čudnovatog u književnost."

Svest o paralelnim svetovima odražava se i u njeno prvo pozorišno delo. Godine 2012. izveden je komad "Vor dem Gericht" (Pred sudom). I on se bavi drugim svetom. Ljudi sede u čekaonici za odlazak na drugi svet, čekaju da bude saopšten njihov broj.

Autor: M. Todeskino / A. Janković
Redakcija: Jakov Leon