Ukrajina između bankrota i rata
Obećaao je ljudima u svojoj zemlji reforme i evropsku perspektivu. Pod sloganom „Za bolji život“, preduzetnik i političar Petro Porošenko izabran je pre godinu dana za ukrajinskog predsednika. On je najavio je da će zemlju reformisati po uzoru na Evropsku uniju, ali sumnje u to da li će uspeti rastu.
Reforme teku veoma sporo. Približavanje Evropskoj uniji komplikovanije je nego što se očekivalo. Na samitu „Istočnog partnerstva“ protekle nedelje u Rigi, Evropska unija obećala je da će nastaviti da podržava Ukrajini. Već gotovi Sporazum o slobodnoj trgovini trebalo bi da stupi na snagu 2016. godine. Ali i dalje se nateže oko viznog režima. Perspektiva članstva Ukrajine u EU za sada nije sastavni deo pregovora. Evropska unija ima obzira prema ruskim interesima. Možda je Unija oprezna baš zato što bi ukrajinski polet mogao da propadne.
Daleko od boljeg života
Ukrajina tetura između bankrota i rata. Kijev trenutno pregovara s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o isplati nove finansijske pomoći. U junu se očekuju konkretni rezultati. Paralelno se pregovara i o ogromnim potraživanjima iz inostranstva koje Ukrajina jedva da može da podmiri. Mogući scenariji su reprogramiranje dugova ili njihovo „rezanje“, što Ukrajina u međuvremenu i zahteva. Istovremeno, toj zemlji preti i insolventnost sa možda teškim posledicama za finansijska tržišta, pre svih za samu Ukrajinu. Od izbijanja krize životni standard građana drastično je opao, a to bi moglo da se dodatno pogorša. Ukrajinci su, čini se, od boljeg života dalji nego ikada. To je gorka istina.
Jedan od razloga za takvo stanje jeste rat sa separatistima na istoku zemlje koje podržava Rusija. Ukrajina na duži rok ne može da izađe na kraj sa visokim izdacima za odbranu koji su povezani sa sukobom. Iako jastrebovi u Kijevu, i u vladi i u Nacionalnom veću za bezbednost, još uvek tvrde da je vojno rešenje moguće – njega nema. To su pokazali vojni porazi poslednjih meseci. Manevarski prostor dodatno ograničava finansijska kriza u Ukrajini.
Nema vojnog rešenja za istok Ukrajine
Pritisak na Porošenka raste. On mora da deluje. Na unutrašnjem planu on ostavlja utisak nekog ko je siguran u pobedu. Pred vojnicima se demonstrativno pojavljuje u vojnoj uniformi. Jasno, istok Ukrajine je ugrožen. Ukrajina mora da se brani. Na istoku već preti sledeća eskalacija: strateški važan lučki grad Marijupolj na meti je separatista. Napad bi mogao da počne svakog časa.
Ali snaga se demonstrira i u spremnosti na dijalog i kompromis. Porošenko te sposobnosti pokazuje pre svega u razgovorima sa stranim političarima. U njima insistira na političkim rešenjima i po tom pitanju on je istog mišljenja kao i Nemačka i druge evropske zemlje. Zapad uz pomoć sankcija održava pritisak na Moskvu, ali se istovremeno sa separatistima mora pregovarati. Tu nema alternative – osim rata. Primirje dogovoreno pre tri meseca i više je nego krhko. Sprovođenje Sporazuma iz Minska u delo, jedini je put kojim bi Ukrajina mogla da bude pošteđena još većeg krvoprolića.
Reforme znače i borbu protiv oligarha
Samo tako može da uspe proces političke i ekonomske stabilizacije čitave zemlje. Svakodnevicu u njoj još uvek „diktiraju“ korupcija i nepotizam. Bogati oligarsi iz različitih tabora još uvek vuku konce i kontrolišu ključne grane industrije. Stiče se utisak da za njih pravo i zakoni ne važe. Ukrajina do sada nije učinila mnogo u borbi protiv tih anomalija. Kritike na račun vlade s pravom rastu, a sve više je na meti premijer Arsenij Jacenjuk. Mnogi Ukrajinci optužuju ga za nedostatak spremnosti da sprovede reformi. Zahtevi za ostavkom sve su glasniji.
A Porošenko? I on neprestano okleva – pogotovo kada se radi o ograničavanju moći oligarha. Možda zato što je i on jedan od njih. Nakon izbora na predsedničku dužnost, obećao je da će prekinuti „veze“ sa sopstvenom firmoma, li to još nije uradio. Ako Porošenko zaista želi bolji život za ljude u Ukrajini, on onda mora da povede borbu protiv oligarha. I potreban mu je šef vlade koji će ga u toj borbi podržati.