Barem razgovaraju

Ministri spoljnih poslova Rusije i Ukrajine teško pronalaze zajednički jezik. Ipaki, ako ništa drugo, sporazumeli su se oko zajedničke izjave. U njoj su se izjasnili za povlačenje teškog naoružanja duž tampon-zone. To su učinili nakon što su borbe na istoku Ukrajine već nedelju dana intenzivirane i pošto su već po drugi put u roku nekoliko dana stradale grupe nedužnih civila. To su najteže borbe poslednjih meseci: u ruševinama aerodroma u Donjecku vodi se rat do istrebljenja između ukrajinske vojske i separatista koje pomaže Rusija.

Usred te ukrajinske noćne more, u Berlinu su se sastali ruski i ukrajinski ministri spoljnih poslova sa svojim kolegama iz Nemačke i Francuske. Bio je to drugi takav susret u roku od nedelju dana. Poziv je uputio nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer. Očekivanja su bila skromna, a ni posle sastanka niko nije želeo da govori o bitnim pomacima.

Poslednja šansa za političko rešenje

Treba pričekati na to da li će dogovor iz Berlina i da bude primenjen. Separatisti u razgovorima nisu učestvovali. Da bi i oni bili uključeni moraće da budu zakazani dalji pregovori. Međunarodna grupa za kontakt u kojoj učestvuju sve sukobljene strane, trebalo bi da se sastane što je pre moguće kako bi dogovorila detalje vojne deeskalacije. Ali u prošlosti se uvek pokazivalo da separatisti slede svoju sopstvenu logiku i žele da oružjem i borcima iz Rusije postignu odvajanje područja koja su pod njihovom kontrolom.

Uprkos tome, diplomatski napori bude blagu nadu. Kijev i Moskva i dalje žele dijalog, između ostalog i zato što i jedna i druga strana znaju da bi prekid te tanke niti razgovora pokopao svaku nadu za okončanje krvoprolića. U tom slučaju preostao bi još samo mali korak do otvorenog rata između dve zemlje. Moskva je tu borbu do sada vodila prikriveno, ali ako bi separatisti bili saterani u ćorsokak zbog nastavka ukrajinske vojne ofanzive, onda bi Rusija mogla da bude prisiljena da se otvoreno umeša u sukob. Posledica toga bio bi rat u kojem bi svi bili gubitnici.

Samo još ministri razgovaraju

Nemačka i Francuska s neverovatnom upornošću podstiču političke napretke. One žele da se razgovori ne prekinu i trenutno je najvažniji posrednik u tom sukobu – Štajnmajer. On je i dalje u bliskom kontaktu sa Moskvom i zna da je od zapadnih političara on trenutno jedini koji Rusiju i Ukrajinu može da dovede za isti sto.

Odnosima između Rusije i SAD su zahladneli. I između Evropske unije i Moskve nema skoro nikakve komunikacije. Jedno drugom nemaju šta da kažu čak ni nemačka kancelarka Angela Merkel i ruski predsednik Vladimir Putin, iako su još prošle godine redovno razgovarali. Sa tačke gledišta nemačke kancelarke to je i te kako razumljivo. Putin se prema njoj neprestano ponašao nabusito. Angela Merkel nije uspela da postigne ništa jer je šef Kremlja ostajao pri svojoj politici sukoba.

Zato sada razgovaraju samo ministri spoljnih poslova. Pri tome postaje jasno da nijedna strana još nije konačno zatvorila vrata za politička rešenja. Ali procep je postao veoma uzak. Krajnje je vreme da ministri spoljnih poslova dobiju podršku šefova država i vlada. Ali oni još uvek oklevaju jer znaju da je šansa za mir u Ukrajini mala. Pa ipak, ona mora biti iskorišćena.