Ukleti Holanđanin sa „svastikom na grudima“

Već prilikom probe „Ukletog Holanđanina", sredinom jula, kojoj su prisustvovali i novinari, osećala se određena napetost. Na primer, nije bilo dozvoljeno snimanje scena u kojima se pojavljuje glavni lik opere. Tada su se razočarani novinari pitali „Kako da napravimo prilog o „ukletom Holanđaninu“ bez Holanđanina?“.

Međutim, glavni operski pevač nije se pojavio ni na unapred zakazanim terminima zajedničkih intervjua. Ipak pre toga, Nikitin je ipak dao intervju i to nemačkom novinaru ZDF-a Rajnholdu Jareckiju, čiji je prilog „Hevi metal u Bajrojtu: kako je roker postao operska zvezda“ izazvao skandal i pokrenuo čitavu lavinu.

Šta se to u Bajrojtu znalo?

„Pre nego što nekog angažujemo, proveravamo samo njegov glas, a ne i šta nosi ispod košulje. Boja kože i nacionalnost takođe ne igraju nikakvu ulogu“ izjavio je Peter Emerih, portparol festivala u Bajrojtu. Sam pevač, Jevgenij Nikitin, u intervjuu za Dojče Vele rekao je kako su ga organizatori Festivala još prošle godine zamolili da im pošalje fotografije svojih tetovaža, što je – kako kaže i učinio, polazeći od toga da reditelj želi da i njegove tetovaže na neki način „umetnički predstavi“ u samu operu.

Da li je došlo do razmirica i napetosti između njega i tima reditelja? Da li su u Bajrojtu bili nezadovoljni ovim ruskim pevačem ili je pak on možda bio nezadovoljan onim što je do tog trenutka postigao? Možda je i sam Jegenij Nikitin zaključio da neće izdržati premijeru zakazanu za 25. jul? Početkom juna je i sam Nikitin, za DW izjavio kako „oseća veliki strah od Bajrojta“. „Tamo sigurno neće imati milosti prema meni. To je veliki ispit“, rekao je tada Nikitin.

Greh iz mladosti sa ogromnim posledicama

O čemu je zapravo ovde reč? Naime, radi se o tetovaži kukastog krsta veličine dlana odrasle osobe koji je prilično neprofesionalno istetoviran na desnoj strani grudnog koša ruskog pevača. Ovaj simbol, koji je u Nemačkoj strogo zabranjen, jasno se može videti i u jednom spotu koji je snimljen pre otprilike šest godina u kojem nastupa Nikitin go do pojasa i obrijane glave kako svira bubnjeve.

Njega je nedavno mogla da vidi i široka nemačka javnost zahvaljujući prilogu ZDF-a u kojem se kukasti krst pojavljuje u jednoj kratkoj sceni. „Ovaj simbol potiče iz moje rane mladosti, kada sam još živeo na ulici i činio mnoge greške“ rekao je Nikitin.

Kukasti krst kao provokacija buntovništva?

Jevgenij Nikitin rođen je 1973. godine u ruskom gradu Musmansk, gde su zime sa polarnim temperaturama i do minus 20 stepeni celzijusovih, sunce se uopšte i ne pojavljuje. Kako je izjavio za Dojče Vele, on je još u ranoj mladosti upravo iz tog razloga bolovao od teških depresija. Rok muziku otkrio je u „divljim“ devedesetim godinama, tokom perioda raspada nekadašnjeg SSSR-a. Mnogi mladi u to vreme, svoje utočište su upravo nalazili u muzici ili pak begom u inostranstvo. Kukasti krst bio je tada kao i danas u Rusiji veliki tabu, ali sa druge strane, zbog toga za mnoge mlade buntovnike u to vreme sigurno je predstavljao i način da se provocira javnost, porodica, vlast.

Zahvaljujući vezama njegovog oca koji je po zanimanju dirigent, Nikitin je upisao studije u Petrogradu. Nekoliko puta pokušavao je da prekine studiranje, sve do trenutka kada je dirigent Valeri Gergiev otkrio njegov talenat i doveo ga u pozorište Marinski. U međuvremenu, Nikitin, ima 40 godina, uspešan je i priznati pevač, otac dvojice sinova.

„Koga jednom ujede zmija plaši se i guštera ….“

Dan nakon prikazivanja pomenutog televizijskog priloga na nemačkoj televiziji, Nikitin je razgovarao sa organizatorima festivala, da bi kratko nakon toga raskinuo i ugovor i otputovao.

Kada su u pitanju simboli poput nacističkog krsta, u Bajrojtu očigledno ne opraštaju. To i nije neko čudo, ako se zna da je na Vagnerovim svečanostima i sam Adolf Hitler bio stalan gost – ovde očigledno niko ne želi da ponovi prošlost. Naprotiv, kako je direktorka festivala Katarina Vagner izjavila: „želimo da se suočimo i razjasnimo sve o nacističkoj prošlosti“, Ona je dodala i kako će ove godine posetioci moći sem opere da vide i izložbu „Nemi glasovi“ čija je glavna tema antisemitska politika festivala u Bajrojtu i pre nego što je Adolf Hitler došao na vlast.

Autori: Rahel Gesat / Boban Kocev
Odg. urednik: Jakov Leon