Ubrzano do vakcine protiv ebole

Da bi se proizveo neki lek ili serum, potrebno je vreme. Tačnije rečeno – deset godina. To je jedno od osnovnih pravila farmaceutske industrije. Toliko traje period od osnovnih eksperimenata u reagens-bocama, preko eksperimenata na životinjama, pa do kliničkih studija posle kojih se daje odobrenje za proizvodnju seruma. Sada, u slučaju ebole, traganje za serumom verovatno neće tako dugo trajati. Jer, naučnici neće poći od nule. Neki već godinama tragaju za pravom formulom tako da već postoji više mogućnosti za spravljanje seruma. Neki su već testirani na miševima, neki i na majmunima. Nedostaju samo kliničke studije sa ljudima. A njihova izrada upravo počinje.

Bezbednost pre svega

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) će u januaru početi sa testiranjem dva seruma na zdravstvenom osoblju u Zapadnoj Africi. Polazi se od 20.000 vakcinacija u januaru i sličnih brojki u mesecima koji budu usledili. Pre početka kliničkih studija, mora se utvrditi da su serumi bezbedni. To znači da ne smeju da imaju opasna neželjena dejstva. Osim toga, studije moraju pokazati da serumi u čoveku zaista izazivaju odgovor imunog sistema – u organizmu testiranih osoba posle vakcinisanja mora doći do stvaranja antitela koja se bore protiv virusa.

Zato će dejstvo seruma najpre biti provereno na zdravim dobrovoljcima u Africi, SAD i Evropi, uključujući i Nemačku. SZO se nada da će već u decembru imati podatke o bezbednosti seruma, na osnovu kojih će moći da se odobri druga faza – vakcinisanje u Africi od početka sledeće godine. Zatim bi trebalo da počne ispitivanje delovanja seruma i na osobama koje bi mogle da dođu u dodir sa virusom. Tek kada se i to završi, može se početi sa trećom fazom, koja bi značila vakcinisanje više hiljada osoba. U ovom slučaju SZO planira da već drugu fazu ispitivanja proširi na toliko broj ljudi (20.000) što bi značilo da će treća faza zapravo postala suvišna – a to bi dovelo do značajnih ušteda.

Dva ozbiljna kandidata

Dva seruma u koja se trenutno polažu najveće nade, imaju nazive Okairos AG i VSV-EBOV. Okairos AG su zajedno proizveli Nacionalni institut za zdravlje SAD i farmaceutska kompanija GlaksoSmitKlajn. On se sastoji od jednog virusa koji izaziva prehladu dobijenog od šimpanzi kao i od gena virusa ebole. „Razvoj ovog seruma napreduje još neviđenom brzinom“, piše GlaksoSmitKlajn na svom internet-portalu: „Prva faza studija o bezbednosti seruma već je u punom jeku u SAD, Velikoj Britaniji i Maliju, a nove studije će početi narednih nedelja.“ Firma prenosi da je serum, u saradnji sa biotehnološkim koncernom Okairos, proizveden u Rimu.

Drugi serum, VSV-EBOV, proizvela je kanadska Agencija za javno zdravlje. Ona ga je poslala u SAD gde je testiran na dobrovoljcima. Serum se sastoji od oslabljenog virusa bolesti stomatitis vertikularis koja napada životinje, u kome je jedan gen zamenjen genom virusa ebole. Testiranje je počelo 13. oktobra. Zamenica generalne sekretarke SZO Mari-Pol Kini najavila je da još uvek ima i mnogo rezervi, to jest, da postoji mogućnost da serum „zakaže“. Uspeh u tretmanu životinja ne znači automatski i da će serum moći da zaštiti ljude. Stručnjaci naglašavaju da serum nije dovoljan da se zaustavi širenje bolesti, jer verovatno neće moći da se proizvede dovoljna količina seruma. S druge strane, jedna portparolka GlaksoSmitKlajna rekla je da će taj koncern pokušati da proizvodnju vakcine „podigne na industrijski nivo“.