Ubistva koja još više dele Ukrajinu

Užasno je hladno. Jaka kiša sa susnežicom snažno udara po desetinama crvenih karanfila ispred nebodera. Starija žena prolazi, zaustavlja se, klanja se i uspravlja sveće koje je oborio vetar. Tu, blizu centra Kijeva, prošlog četvrtka (16.4.) je ubijen ukrajinski pisac Oles Busina. U sred bela dana.

„Poštujem ga“, kaže žena, komšinica, koja želi da ostane anonimna. „On je govorio istinu, zato su ga ubili“, kaže misleći na one koji su od revolucije, pre oko godinu dana, na vlasti u Ukrajini. Busina (45) je bio među njihovim protivnicima. Pisao je knjige, komentare u novinama i bio strastveni pristalica Ukrajine kao dela „ruskog carstva“. Nedavno je bio napadnut zbog kritičkih nastupa u ruskim emisijama.

Druga komšinica, koji je upravo krenula u šetnju sa svojim psom, misli da su za smrt Busine krive ruske obaveštajne agencije. „Predsednik Putin je za to saznao pre nas“, kaže žena u ranim pedesetim godinama. I zaista, tokom direktnog prenosa na ruskoj televiziji, šefu Kremlja bilo je postavljeno pitanje o ubistvu u Kijevu, samo sat vremena nakon događaja. „Mnogi u našoj zgradi ne dele stavove Busine, ali smo se dobro slagali. Nikada nije bilo sukoba“, kaže druga komšinica.

Ukrajinska tajna služba kaže da je pismo lažno

Ubistvo kontroverznog novinara posebno je osetljivo. Samo dan ranije, u sredu uveče (15.4“, u Kijevu je ubijen opozicioni političar Oleh Kalašnjikov. I on je bio proruski orijentisan. Kalašnjikov (52) je ranije bio poslanik proruske Partije regiona. Za vreme prozapadnih protesta u Kijevu, u zimu 2013-14, Kalašnjikov je u bio suprotnom taboru, pod nazivom „Antimajdan“. „Ovo je pokušaj državnog udara“, izjavio je u januaru 2014. za Dojče vele. Ukrajinski aktivisti na Majdanu za Kalašnjikova su tada govorili da je „radikal i terorista“.

Da li su Busina i Kalašnjikov životom platili svoje političke stavove? To pitanje je ovih dana izazvalo rasprave u Ukrajini. Navodno je jedna grupa ukrajinskih nacionalista preuzela odgovornost za ova i druga ubistva proruskih političara. Grupa se zove UPA – skraćenica za „Ukrajinsku ustaničku armiju“. Takva organizacija postojala je u zapadnoj Ukrajini i tokom Drugog svetskog rata. Njeni članovi borili su se protiv Sovjetskog Saveza, a delom su sarađivali i sa nacističkom Nemačkom. Ukrajinska tajna služba SBU smatra da je pismo u kojem ta grupa preuzima odgovornost za ubistva – lažno.

Opozicioni političari pod policijskom zaštitom

Ubistva Busina i Kalašnjikova su, za sada, vrhunac u seriji ubistava. Ukrajinski mediji govore o oko desetak ubistava i samoubistava predstavnika bivših vlasti za manje od godinu dana. Zato vlada poseže za neobičnim merama: opoziciona političarka Olena Bondarenko dobila je policijsku zaštitu. „Napustila sam Kijev“, izjavila je ona u telefonskom razgovoru za DW, ne odajući gde se trenutno nalazi. Bondarenko (41), poslanica i članica Partije regiona, poznata je po svojim proruskim stavovima. Ipak, kako je rekla za DW, ona ne smatra da je u akutnoj opasnosti. „Sada je“, kaže, „policija više zabrinuta za mene nego ja sama.“

Bondarenko smatra da su nedavna ubistva u Kijevu i prethodni slučajevi povezani: „Svi su bili protivnici vlasti.“ Ona kaže da je preuranjeno spekulisati o tome ko stoji iza svega i smatra da je vlada odgovorna za to što ne garantuje bezbednost svojim građana i opozicionim političarima.

To nije ništa novo. Naročito veliki broj kontroverznih ubistava u Ukrajini dogodio se između 1993. i 2005. godine. Istaknute opozicione političare, biznismene i novinare, ubijali su naoružani napadači, ili su ginuli u saobraćajnim nesrećama, ili su navodno izvršili samoubistvo. Većina slučajeva nikada nije u potpunosti razjašnjena.

Novi talas mržnje je opipljiv

Dva poslednja ubistva dodatno su ugrozila ionako napetu atmosferu u Ukrajini. Početkom aprila, parlament u Kijevu usvojio je nekoliko kontroverznih zakona koji, između ostalog, zabranjuju komunističke simbole i ukazuju čast ukrajinskim nacionalistima.

Ti zakoni su, naročito u istočnoj i južnoj Ukrajini, izazvali mnogo kritike. Na televiziji ili na društvenim mrežama, podela u društvu je postala uočljivo veća. Ukrajinski aktivisti i obični građani neretko pozdravljaju ubistva proruskih političara koje smatraju „izdajicama“.

Ugledni novinari kao Sergej Rahmanjin iz kijevskog nedeljnika „Zerkalo tišnja“ pozivaju na toleranciju. On je nedavno napisao: „Kada se deo populacije raduje pozivima na ubistva, onda je to poklon Kremlju“. Ali čini se da takvi apeli imaju mali uticaj.