Turska razmatra slanje trupa u Siriju

Ankara je odustala od svog početnog stava „bez mene“, i sada podržava koaliciju protiv „Islamske države“ (IS) predvođenu Sjedinjenim Državama. Ali, uz to ne želi da se odrekne sopstvenih interesa u Siriji. „Za Ankaru u Siriji i dalje najveći problem ostaje – Asadov režim“, kaže za DW kolumnista dnevnog lista „Vatan“ Okaj Gonensin. „Moguće je da je Vašington obećao Ankari snažniji angažman protiv sirijskog predsednika, a kako bi učinio nešto zauzvrat, Erdogan je obećao da će uzeti učešća u alijansi“.

Opasnost zbog borbi Kurda i pripadnika „Islamske države“ na sirijskoj-turskoj granici, u blizini grada Kobani i pretnje IS da äe napasti ciljeve i u Turskoj, naterala je Ankaru da ipak razmotri mogućnost eventualnog priključenja međunarodnom savezu protiv džihadista. Tek nakon posete Njujorku tokom Generalne skupštine UN, predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je radikalni zaokret što je objasnio rečima: „Uslovi su se promenili“.

Erdogan želi tampon-zonu

Erdogan sada traži produžetak napada na pripadnike „Islamske države“ u Siriji, a tu su i sledeći zahtevi: zabrana leta nad jednim delom Sirije i formiranje tampon-zone na sirijskom tlu. O tome je Erdogan, kako je proteklog vikenda rekao, razgovarao sa američkim predsednikom Barakom Obamom. Stav svoje zemlje izneo je nešto ranije u Njujorku. Kolumnista lista „Vatan“ Gonensin, kao i drugi posmatrači, sumnjaju da je u razgovoru u Njujorku između Erdogana i predstavnika američke vlade bilo reči i o borbi protiv Asada.

Turski parlament bi, nakon duge letnje pauze, u četvrtak (2.10.) trebalo da raspravlja o zakonu kojim bi se omogućilo učešće turskih vojnih snaga u Siriji. Ono što će stajati u samom zakonu nije poznato, ali bi istovremeno trebalo postaviti osnove i za moguću intervenciju u Iraku. Erdogan vrši pritisak na SAD da se ne ograničavaju samo na napade bespilotnim letilicama na pripadnike „Islamske države“, kaže Ojtun Orhan ekspert za Bliski istok iz ankarskog Centra za strateške studije Bliskog istoka (Orsam).

Ne ograničiti se samo na IS

Turska vlada naglašava da su brutalnost Asadovog režima u Siriji, kao i diskriminacija sunitskih muslimana u Iraku kojim vladaju šiiti, proteklih godina izazvali radikalizaciju, što je samo dalo vetar u leđa ekstremistima. A to mora da prestane, kaže Erdgoan.

Jedan od važnih koraka jeste jačanje ne-džihadističkih snaga u sirijskoj opoziciji. Turski list „Vrensel“ izveštava da bi sirijske jedinice iz „Slobodne armije Sirije“, osnovane na turskoj teritoriji, mogle da budu snabdevene oružjem i obučene upravo u tampon-zoni na kojoj insistira Erdogan. U tampon-zoni bi takođe mogli da budu zbrinuti i oni Sirijci kojima je potrebna pomoć, bez da prelaze u Tursku, u kojoj inače u ovom trenutku boravi milion i po Sirijaca.

Nepoverljivi Kurdi

Ali pozivi na formiranje tampon-zone nailaze na nepoverenje Kurda sa obe strane granice. Oni na predlog Ankare gledaju sumnjičavo jer smatraju da se to radi kako bi se suzbile njihove težnje za autonomijom. Hasip Kaplan iz kurdske partije u Turskoj HDP optužuje vladu da stvaranjem tampon-zone želi da osvoji kurdsku autonomnu oblast Rojava. List „Evrensel“ citira šefa kurdske samouprave u gradu Kobani koji kaže da Ankara namerno navodi da je u Turskoj mnogo veći broj izbeglica nego što to zaista jeste, kako bi dala legitimitet svojim nastojanjima da bude stvorena tampon-zona u sirijskim oblastima.

Ipak, još je nejasno da li će i na koji način da zona biti uspostavljena kao i to koje će zemlje, osim Turske, biti zadužene za vojno obezbeđivanje zone. Ali Erdogan od svog plana ne odustaje jer, kako kaže, „Islamska država“ ne može biti pobeđena samo napadima iz vazduha: „Bez kopnene ofanzive, ni jedno mesto nije bezbedno.“