Tri priče došljaka iz Srbije

1
Seoce Landl u Austriji, do granice sa Nemačkom nema ni dva kilometra. Porodica Ilić je tu u malenom izbegličkom domu – zapravo zakupljenoj gostionici – koji za nekoliko dana treba da bude zatvoren. Stoga su se Ilići zaputili o varošicu Tirze, ušuškanu na obali jezera, do gradonačelnika. „Pitali smo ga da li može da nam pomogne da ostanemo u Landlu“, priča Zora Ilić za Tiroler Tagescajtung. „Svi hoćemo da znamo šta će biti sa nama kada zatvore dom.“ Svi, to su ona, suprug i četvoro dece. Zora novinaru prenosi jedino da je iz Srbije, na priloženoj fotografiji se vide deca tamnije kože. Još Zora priča da u austrijskom seocetu borave od sredine septembra, da već imaju prijatelje… Gradonačelnik nije imao povoljne vesti, kaže, ne javljaju mu se iz pokrajinskih vlasti. Priča da Ilići četvrtkom ne šalju decu na besplatni kurs nemačkog, iako klinci već sasvim dobro govore. Zora je ispričala da su pre Austrije bili 14 meseci u Nemačkoj gde su deca išla i u školu. A gradonačelnik kaže da se verovatno radi o dablinskim izbeglicama, onima dakle koje su već tražile azil u nekoj drugoj državi EU. Prema Dablinskom sporazumu, u tu zemlju ih treba i vratiti. A ako tamo nisu dobili azil – bivaju deportovani u zemlju porekla.

2
Ona sasvim dobro govori nemački, piše iznad fotografije osmehom ozarene devojke, ugljene kose i očiju, urednih i šminkom zacrnjenih obrva. I u beloj kecelji jedne mesare – zbog reza slike ne vidi se tačno koje. To na slici je Marija (22), sa majkom već 15 meseci živi u domu u Gaildorfu, negde između Švapskog Hala i Švapskog Gminda. „Ovde imam mnogo prijatelja“, kaže ona Hohenloher tagblatu. U tekstiću nema mnogo redova, prilike u Srbiji se prenose tek uprošćeno, Marija navodno kaže da u njenoj domovini nema mira između etničkih i religijskih grupa… Ali život u Gaildorfu je takođe ne oduševljava – ona ne bi htela da bude u izbegličkom domu, nego da sama zaradi za život. Zato je učila jezik i izborila se za praksu u mesari – sada saznajemo kako se zove – Hartman iz Utenhofena. Svemoćni Gugl kaže da je to mestašce 11 kilometara od Marijinog doma, samo treba da prođe kroz Otendorf, Vesthajm i Rozengarten. Vredna devojka već napamet zna sve sorte kobasica i njihove cene. „Želim da radim i zarađujem.“ A svojim novcem planira da pomogne siročićima – kaže, takvih u Srbiji ima i previše.

3
On je već udavio čoveka u bazenu, drugog je gurnuo sa visoke parking-garaže, a ugušio je i sopstvenu majku. Florian Bartolomej (27) je sve to, doduše, uradio na TV-ekranu. Čak 11 puta je igrao u (za Nemce) kultnoj seriji „Mesto zločina“ koja neodoljivo podseća na sve američke Si-Es-Ajeve. Dakle 11 puta je Bartolomej bio nekakav nitkov i zlikovac – uvek različiti – ali je između tih uloga stigao da uradi nešto što malo koji njegov zemljak uradi: godinu dana je živeo u Beogradu. „Hteo sam da nadoknadim onu godinu u inostranstvu koju moja generacija uglavnom obavi tokom studija“, priča za Noje osnabriker cajtung. Mladi glumac je, beleži novinar, hteo da razume zemlju, izmoždenu balkanskim konfliktom i kosovskim ratom. „Šta to uradi od ljudi?“, pita se Florian, a to je pitao i mnoge Srbe. Prićali su mu o izgubljenim snovima, noćima u skloništima, želji za mirom i obavezi da se ne posustane. „Zavoleo sam zemlju i ljude – pre svega njihov crni humor, životnu radost i gostoprimstvo.“ Bartolomej je već nagrađivan, brojni crveni tepisi i moćni reflektori ga tek čekaju.