Tri mere protiv Rusije

Ocenivši da je Evropa poslednjih dana suočena sa najvećim bezbednosnim izazovom još od ratova na Balkanu devedesetih godina prošlog veka, lideri 28 zemalja članica Evropske unije jednoglasno su osudili „ničim izazvano kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine od strane Ruske Federacije“. Rusija je, sa vanrednog samita lidera EU u Briselu, pozvana da odmah povuče svoje vojne snage i dozvoli pristup međunarodnim posmatračima na Krimu. Odluku Krimskog parlamenta o referendumu o pripajanju Rusiji, Unija je ocenila kao suprotnu ukrajinskom Ustavu i samim tim nelegalnu.

„Situacija mora da deeskalira. Ako Rusija ne uspe u tome, to će imati ozbiljne posledice po bilateralne odnose Evropske unije i Ruske Federacije“, izjavio je predsednik Saveta EU, Herman van Rompej posle šestočasovnih razgovora u Briselu, najavivši tri koraka dogovorena od strane zemalja članica: „Kao prvo, odlučili smo da preduzmemo mere uključujući suspenziju bilateralnih razgovora o viznoj liberalizaciji i razgovora o Novom ugovoru sa Ruskom Federacijom. Istovremeno podržali smo i odluku evropskih članica G8 o suspenziji priprema za sastanak u Sočiju, bar u ovom trenutku“, naveo je Van Rompej.

Drugi korak je rešavanje krize kroz pregovore između vlasti Ukrajine i Ruske Federacije, uključujući i „potencijalne multilateralne mehanizme“: „U pitanju su pregovori koji bi morali da počnu u roku od par dana i u određenom roku daju rezultate. Ukoliko ne bude rezultata, EU će odlučivati o dodatnim merama kao što su zabrana putovanja, zamrzavanje imovine i otkazivanje EU Rusija samita“, izjavo je predsednik Saveta EU i dodao: „I pod tri, svaki dalji korak Ruske Federacije ka destabilizaciji situacije u Ukrajini imaće ozbiljne posledice po odnose EU Rusija uključujući i širok spektar ekonomskih oblasti.“

Dogovor o političkoj saradnji EU i Ukrajine

Sa druge strane, Evropska unija dala je jasnu podršku ukrajinskim novim vlastima i ukrajinskom narodu. Po prvi put je na samitu lidera EU učestvovao i zvaničnik zemlje koja nije članica Unije, prelazni premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk koji je poručio da njegova zemlja želi „što pre“ da sa EU potpiše dogovor o političkoj asocijaciji i ekonomskoj integraciji.

„Većina naroda Ukrajine odlučila se za evropske vrednosti. U pitanju je civilizacijski izbor. Odbili su da ne žive u Janukovičevoj eri laži, podmićivanja, manipulacija, ucena i siromaštva. Evropa mora da ih podrži na tom hrabrom putu“, izjavio je predsednik Saveta EU i kao prioritet, pre održavanja majskih izbora u Ukrajini, najavio potpisivanje političkih poglavlja ugovora o asocijaciji sa Ukrajinom: „To će biti pečat na političkom udruživanju EU i Ukrajine“, najavio je predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo.

I dok u Briselu navode da je trenutni prioritet mirno rešavanje krize, uz poštovanje volje ukrajinskog naroda i nepromenljivost granica suverenih država, dodaje se da je ekonomska i finansijska stabilizacija Ukrajine jednako važna za politički i socijalni mir u zemlji. Lideri EU usvojili su paket pomoći Ukrajini u iznosu od 11 milijardi evra, koji uključuje ekonomsku, trgovinsku i tehničku pomoć.

„Sa svoje strane Ukrajina će morati da uloži sve napore u cilju organizovanja slobodnih i fer izbora, sprovođenja ustavnih reformi , kao i da istraži sve slučaje nasilja Napred se može samo uz uključivanje svih regiona, svih naroda i manjina. Borba protiv korupcije i sveobuhvatne reforme u zemlji takođe su od ključne važnosti“, naglasio je Van Rompej.

Pored zajmova i donacija, Ukrajina od Evropske unije u narednim godinama može očekivati i trgovinske subvencije kao i pomoć u oblasti energetike i modernizacije gasne mreže.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković