Treba piti pivo!

Gostu u nekoj nemačkoj gostionici nije lako da se odluči: na raspolaganju su mu desetine toplih i hladnih napitaka. Pre nekoliko hiljada godina ovaj je izbor naravno bio znatno manji: za piće je na raspolaganju bila samo voda. Oko 10.000 godina pre Hrista čovečanstvo je otkrilo prvo veštački spravljeno piće: pivo. U međuvremenu je ovo piće s niskim procentom alkohola dobilo kultni status. A u doba loših higijenskih uslova ovo piće je bilo od neprocenjive vrednosti kad se koristilo u medicinske svrhe. Nemačka svetica Hildegard iz Bingena, koja se, kao svestrano obrazovana osoba iz ranog Srednjeg veka, bavila i medicinom i zdravljem, svima je savetovala: "Treba piti pivo!".

Bolje pivo nego rakiju

I deca i odrasli poslušno su sledili njen savet. Jer voda je sve do 20. veka često bila zagađena i puna opasnih klica. I tako je cela Evropa posezala za pivom. Štaviše, u 19. veku su i industrijalci podsticali svoje radnike u čeličanama i rudnicima da piju pivo. S jedne je strane ovo visokokalorično piće muškarcima davalo snagu. S druge strane, bolje je bilo da radnici piju pivo nego žestoka pića poput rakije, koja je isto tako bila jako popularna. I pisci i mislioci rado su posezali za ovim pićem spravljenim od hmelja. Nobelovac Tomas Man izjavio je da svakodnevno uz večeru popije bar čašu svetlog piva. Dugo je Nemačka smatrana vodećom pivskom nacijom u svetu. U međuvremenu su Nemci svoje prvo mesto kao najveće svetske pivopije - izgubili.

Jedan Nemac popije oko 100 litara piva prosečno u godini. I time zaostaje značajno za Česima, koji ispiju 150 litara godišnje po glavi stanovnika. Svejedno, u Nemačkoj je pivo i dalje kulturno dobro. 1.300 pivovara proizvodi više od 5.000 vrsta piva. Nemačka je time daleko ispred svih u svetu. A sve više i više Nemaca radije pije piva proizvedena u malim pivovarama, bez obzira čine li to s društvom u bašti neke pivnice, u gostionici ili sami na kauču pred televizorom.

"Šteta što se vino ne može pomilovati"

Reformator Martin Luter je pak u 16. veku radije pio vino. "Pivo je ljudska tvorevina, vino je od Boga", govorio je. Iako su srednjovekovni samostani bili poznati pre svega po svojoj umetnosti spravljanja piva, mnogi najpoznatiji nemački vinogradi vuku svoje korene od pobožne samostanske braće. Legenda kaže da su neki sveštenici već po ukusu zemlje mogli da odrede gde su najbolji vinogradi. No za vino Nemci ipak moraju da zahvale svojim južnim susedima - stari Rimljani su bili ti koji su germanskim plemenima doneli umeće proizvodnje vina.

I u Srednjem veku je vino bilo izuzetno omiljeno. Ali stvarno dobru kapljicu tada su sebi mogli da priušte samo imućni građani, te plemstvo. Obični puk je pio jeftinu patoku. To je verovatno i razlog zbog kojeg se u Nemačkoj još i danas vino pije manje od piva. "Prosečni Nemac godišnje popije "tek" 20 litara vina, od toga priličan deo otpada na južni deo Nemačke. A možda je tako i dobro. 2008. su naučnici ustanovili da alkohol iz vina uzrokuje brže "skupljanje" mozga nego onaj iz piva. U svetlu tog otkrića je otud iznenađujuća činjenica da su ljubitelji vina upravo najbrojniji u umetničkim i intelektualnim krugovima. Nemački novinar i pisac Kurt Tuholski je dvadesetih godina prošlog veka pisao: "Šteta što se vino ne može pomilovati".

"Kafe, kafe mi treba"

No ujutro većina Nemaca ipak najviše voli da popije nešto toplo, bezalkoholno i osvežavajuće. Mnogi dan počinju šoljicom čaja ili kafe. O kvalitetu ovih napitaka vodile su se mnoge svađe. "Ako bi ovo trebalo da bude kafa, molim vas donesite mi čaj. Ako bi ovo trebalo da bude čaj, molim vas donesite mi kafu", žalio se američki predsednik Abraham Linkoln u 19. veku. Baš kao što je bio slučaj s vinom, tako su i kafu ili čaj u početku sebi mogli da priušte samo visoki državni službenici ili bogataši. "Kafe, kafe mi treba. I ako neko želi da me okrepi, ah, kafu neka mi pokloni", zapisao je Johan Sebastijan Bah oko godine 1732. u svojoj Kantati o kafi. U to doba su u Evropi otvarane prve kafedžinice u kojima su se susretali učeni i imućni kako bi razgovarli o poslu. Ali istovremeno i kako bi uživali u egzotičnoj, iz Arabije uvezenoj kafi. Običan narod je pak pio kafu napravljenu od slada ili cikorije.

Isto je važilo i za čaj koji je dugo bio privilegija bogatih. Tek kad su početkom 19. veka pale cene čaja i kafe, ove tople napitke mogli su da priušte i radnici. No jeftina proizvodnja kafe i čaja bila je moguća samo zahvaljujući robovskom radu na plantažama. I tako su svi društveni slojevi pili čaj ili kafu. Svaki Nemac u proseku godišnje popije gotovo 150 litara kafe, dakle više nego piva, vina ili mineralne vode.

Autori: Mark fon Lipke / Snježana Kobešćak

Odg. urednica: Ivana Ivanović