Traže se ljudi za negu starih

Nakon što je provela 10 godina vodeći računa o svojoj porodici, Asma Hadri je pomislila da je pravo vreme da pronađe posao. Dok je tražila odgovarajuće prilike, naišla je na Narges Jelagi, koja vodi projekat po imenu „Ulaznica za karijeru negovatelja starijih”.Ovaj program nudi mogućnost obuke u oblasti gerijatrijske nege, a cilj mu je da privuče doseljenice kao što je Asma Hadri, koje u svojim tridesetim ili četrdesetim, žele ponovo da rade.

Jelagin tim pruža savete i uputstva, a nalazi i mesto za obuku. „Sve počinje sa dva ili tri razgovora,“ objašnjava Jelagi. „Nakon toga, ja znam kakvu stručnu obuku žena ima i onda mogu da joj kažem šta se traži.“

Stažiranje, pa posao

Početni ugovor prati stažiranje koje omogućava kandidatkinji da sama vidi da li joj posao odgovara ili ne. Hadri, koja dolazi iz Tunisa i ima diplomu iz francuske literature, takođe mora da prođe kroz ovu proceduru. Ova tridesetpetogodišnjakinja kaže da joj je prvi dan bio naročito težak. „Nisam znala šta treba da radim i na koji način.“ Sve joj je bilo novo: tim, stanovnici staračkog doma, posao. Međutim, stvari su postajale sve bolje svakoga dana i na kraju su joj je ponuđena zvanična obuka.

Hadri je jedna od 19 žena koje su do sada stekle stručnu obuku zahvaljujući Jelaginom projektu. Jelagi je motivisana ovim uspehom i nada se da će privući još kandidatkinja – ali, postoji jedna uporna prepreka: otkrila je da u Nemačkoj postoji tek nekoliko programa obuke za negu starijih, uprkos činjenici da populacija sve više stari. Negu danas traži oko 2,4 miliona ljudi, a procenjuje se da će ta cifra porasti za ceo milion do 2030. godine, što znači da će se tražiti preko 100 hiljada novih negovatelja. Prema podacima nemačke Savezne kancelarije za statistiku, u oblasti gerijatrijske nege u zemlji trenutno radi oko 950 hiljada ljudi.

Ofenbah nije jedino mesto u kojem se doseljenici traže za pozicije negovatelja. Slični projekti su iznikli širom Nemačke, a obuka se promoviše naročito među učenicima srednjih škola.

Serena Sera rukovodi projektom poput ovog u Metmanu blizu Diseldorfa. Prema njenim rečima, ljudi sa doseljeničkom pozadinom se izuzetno traže u ovoj oblasti, zato što je sve više imigranata kojima je potrebna nega. Ako negovatelj razume njihovu kulturnu pozadinu i govori njihov maternji jezik, omogućava mu se bolja usluga. Čak iako posao nije lak, Sera tvrdi da ova oblast ima budućnost.

Prepreke za prevazilaženje

Asma Hadri završava svoju obuku 2014. godine. Ona i dalje ima puno toga da nauči – delom kroz predavanja u školi za stručno osposobljavanje. Međutim, predavanja se drže na nemačkom, što joj donekle otežava praćenje, ali Jelagin tim je našao rešenje i za ovaj problem.

„Neke od ovih žena su kratko u Nemačkoj i poznaju jezik osrednje, što nije dovoljno,” kaže Jelagi. „Zbog toga, mi nudimo časove nemačkog svakome kome su potrebni.”

Zahvaljujući kursu jezika, Hadri počinje sve bolje da vlada nemačkim. Na poslednjem testu, ona je dobila 1 – što je najviša ocena u nemačkom školskom sistemu.

Drugi izazov za mnoge od žena je žongliranje između posla i porodice. „Polaznici moraju da budu na poslu u 6 ujutru – a u Ofenbahu su retke ustanove za čuvanje dece koje rade između 5.30 i 6 sati ujutru,” kaže Jelagi.

Aida Halilović je majka dva dečaka i ovaj problem joj je veoma poznat. Ona sa poslom počinje u pola šest ujutru, a oslanja se na pomoć svojih roditelja. „Baba i deda se brinu o mojoj deci, a oni mi pomažu i sa kućnim poslovima,” kaže ona, dodajući da uz malo planiranja sve ispadne kako treba.

Ovaj posao je Aidin prvi posao u Nemačkoj. Došla iz Srbije, gde je radila kao kuvarica pre nego što je postala majka. Nakon nego vremena, shvatila je da joj posao stvarno nedostaje, tako da je veoma srećna što joj je Jelagin projekat dao mogućnost. Ona uživa u radu sa starijim ljudima. „Oni su toliko zahvalni – i to dolazi pravo iz srca,” kaže Halilović. „To je tako lepo.”

Autorka: Ana Peters / Nevena Cukućan

Odg. urednica: Dijana Roščić