Tusk će „ispolirati“ svoj engleski

„Dvojka za Evropu“, naslov je teksta lista Frankfurter rundšau, u kojem se autor osvrće na izbor Poljaka, Donalda Tuska, za šef Saveta Evropske unije i Italijanke, Federike Mogerini na funkciju šefice Evropske unije za spoljnu politiku. U trenucima kada su građani EU saznali ko će naslediti Hermana van Rompeja, Tusk je zračio pozitivnom energijom. Kritičare je pokušao da razoruža osmehom i šalom: ‚I will polish my English' (Ispoliraću svoj engleski). Igra reči i obećanje. Odmah pored njega stajao je odlazeći šef Van Rompej koji tečno govori i engleski i francuski. Na tome će Tusk morati da poradi. Tipično za Evropu, pomislili bi mnogi, kandidati se prvo imenuju, a onda se obraća pažnja na njihove kvalifikacije“, primećuje Frankfurter rundšau.

„Ali u Evropskoj uniji postoje pitanja mnogo važnija od jezika. Tusk je političar specifičnog profila sa određenim karakteristikama. Uostalom, to je istakla i nemačka kancelarka Angela Merkel koja se prilično založila za izbor poljskog premijera na funkciju šefa Saveta Evropske unije. Pohvale poput 'ubeđeni i uverljivi' Evropljanin su mnogima delovale kao da postoji želja za distanciranjem od izbora Federike Mogerini za naslednicu Ketrin Ešton“, dodaje se pored ostalog u tekstu.

„Italijanska socijalistkinja Mogerini odlično govori engleski i francuski, ali je za baltičke zemlje i Poljsku previše naklonjena Putinu. Prebacuju joj i da nema dovoljno iskustva, s obzirom da je u italijanskoj diplomatiji tek od februara ove godine. Navodno je i za funkciju šefice diplomatije EU isuviše mlada. Ali ona je to odgovorila rečima: 'Godine su jedino što se ne može promeniti', rekla je 41-godišnja političarka i pohvalila se činjenicom da je predstavnik Erazmus generacije. Zanimljivo je i da se Mogerini u svom prvom obraćanju javnosti nije osvrnula na krizu u istočnoj Ukrajini. Umesto toga, govorila je o jedinicama Islamske Države, Siriji, Bliskom istoku, Libiji i problemu izbeglica“, ističe Frankfurter rundšau.

I list Tagescajtung iz Berlina je skeptičan. „U trenucima kada se zaoštravaju sukobi u Ukrajini, Evropska unija nastavlja da deluje kao sedativ. Još je rano govoriti o 'drim-timu' u novom rukovodstvu“, navodi su u uvodnom delu teksta. „Kada je čovek u nevolji, polovično držanje donosi smrt. Nakon poslednjeg samita EU u Briselu, to je prvo što se može pomisliti. Bilo je to predstavljanje rukovodećeg tima (za narednih pet godina) i još jednom se pretvorilo u polovičan kompromis. Iako je to tim koji bi trebalo da ponudi jasan odgovor na vojnu eskalaciju u Ukrajini, lideri EU i dalje pokušavaju da dobiju na vremenu.“

„Pri tome je jasno šta se mora uraditi. Prekid vatre, obezbeđivanje granica i humanitarna pomoć – to su ključne reči koje mogu dovesti do rešenja krize na istoku Evrope. Ali da bi se to i dogodilo, EU mora pod hitno da postane aktivnija. Potreban je brz odgovor, jer to su prioritetni zadaci jednog šefa Saveta Evropske unije i šefice diplomatije“, sugeriše Tagescajtung.

Teška misija za Federiku Mogerini, tvrdi Tagesšpigel. Jer uticaj šefice diplomatije Evropske unije treba da ostane razumljiv i predvidljiv – tako barem žele države-članice. „U svom diplomskom radu Mogerini se pozabavila odnosima politike i religije, posebno u islamu. U vremenima kada Bliskom istoku preti islamizacija, a to i u Evropi postaje rastuća pretnja, znanja nove visoke predstavnice za spoljnu politiku Unije, mogu samo biti korisna, s obzirom na to da ona nagoveštava razumevanje za dešavanja na severu Afrike, ali i na Bliskom istoku. Možda nova šefica ponovo zaviri u svoj diplomski, jer joj u Briselu predstoji ispit, na kojem joj ništa neće biti poklonjeno“, piše Tagesšpigel.

Odluka je pala. Funkcija šefa Saveta Evropske unije odlazi u ruke iskusnog i uspešnog poljskog premijera, tvrdi Handelsblat. Članak je ipak naslovljen „Tim za nedostacima“, a u istom se navodi: „Lideri Evropske unije su se iznenađujuće brzo odlučili. Čak i pre letnje pauze pao je dogovor o izboru Žan-Kloda Junkera za šefa Komisije EU i reizboru Martina Šulca za predsednika Parlamenta EU. Tim je sada kompletan. To govori da je barem jedan ćorsokak u Briselu izbegnut. Krizu u rukovodstvu, Unija sebi ne može da priušti jer ima dovoljno drugih problema. U komšiluku je postalo prilično opasno. Konflikti se gomilaju – od Ukrajine, preko Sirije, do Libije. Evropskoj privredi ponovo preti recesija. Ekspanziji je izgleda došao kraj i pre nego što je do zamaha došlo.“

Veliki problemi zahtevaju velike državnike i državnice, navodi Hadelsblat. „Poljski premijer se uklapa u ovaj format. Uspešno je svoju zemlju vodio u vremenima teške ekonomske krize i istovremeno je približio EU. Jedan je od retkim predsednika poljske vlade. kojem je pošlo za rukom da dobije drugi mandat za redom. I činjenica da se mesto šefa Saveta Evropske unije po prvi put poverava političaru sa Istoka, takođe je pohvalno. Mana mu je ipak što ne govori engleski, ali obećao je da će do decembra na tome poraditi.“

O šefici italijanske diplomatije novoj visokoj predstavnici za spoljnu politiku EU, Handelsblat komentariše. „Biografija Federike Mogerini na međunarodnoj sceni je prazna. Na domaćem terenu, ona je na ministarskoj funkcije tek pola godine. Da li će italijanska političarka imati autoritet u rešavanju konflikata u Ukrajini ili Siriji, ostaje da se vidi. Čak i u Briselu mnogi sumnjaju u tom.“