„Teške odluke“ Hilari Klinton

Bezbrojni intervjui, emisije i potpisivanja knjige širom zemlje: reklamna mašina radi punom parom za Hilari Klinton i njenu juče (10.6.) objavljenu autobiografiju „Teške odluke“. Bivša američka državna sekretarka govori pritom i o mnogim sočnim detaljima svog burnog života – kao što je i dalje prisutna afera njenog supruga u Beloj kući sa pripravnicom Monikom Levinski („Ja joj želim sve najbolje“), o starosti od 68 godina („Zar nije divno?“) ili finansijskim problemima posle perioda u Beloj kući („Ne samo da smo bili švorc, već smo bili u dugovima“).

Ali na jedno od najvažnijih pitanja ne daje odgovor, ni u knjizi niti pred televizijskim kamerama: da li će se ponovo kandidovati za predsednicu SAD? Bivša prva dama zna da se poslednjih nedelja to mnogi pitaju. „Da li ću se kandidovati za predsednika 2016. je pitanje koje najčešće čujem“, piše ona u knjizi. „Odgovor je: još nisam odlučila.“ Ona takođe ne navodi datum kada će o tome doneti konačnu odluku.

Jednom je već bila krenula u bitku za Belu kuću – i na unutarstranačkim izborima interno od Baraka Obame. Za stručnjake je stvar jasna: ovom knjigom ona ponovo želi da se naoruža za izbornu kampanju. Jer, autobiografija sadrži brojna sećanja, ali i njeno gledanje na aktuelne događaje u svetu i međunarodnoj politici. „Njujork tajms“ piše da je njena knjiga „državnička“ i da je pisana sa ciljem „da istakne veliko iskustvo Klintonove u oblasti nacionalne bezbednosti i spoljne politike“. „Vašington post“ je autobiografiju nazvao „knjigom kampanje“.

Knjiga kao taktička ofanziva

Kristijana Operman, koja se bavi biografijom Hilari Klinton, ocenjuje da je ovo važan potez bivše prve dame jer na početku svoje knjige ona priznaje grešku – i tako političkim protivnicima pokušava da oduzme municiju. Piše recimo da je bila greška to što je 2002. kao senatorka, glasala za rat u Iraku. „Postupala sam savesno i na osnovu svih meni dostupnih informacija. Ipak, to je bila čista greška.“

Hilari Klinton piše čak i o napadu na američku ambasadu u libijskom Bengaziju 2012. u kojem su ubijena četiri Amerikanaca, uključujući ambasadora. Njoj se prebacuje da je tom prilikom potcenila opasnost. Za novinarku Operman to je takođe taktička odluka. „Ipak, republikanci će to iskoristiti, u to nema sumnje.“ Ali tim poglavljima Klinton ne samo da je unapred priznala greške, već je u mogućoj izbornoj kampanji „okupirala“ teme. Međutim, nije pisala o trenutno aktuelnim temama kao što je špijunski skandal sa NSA ili kontroverzno korišćenje bespilotnih letilica.

„Divim se Angeli Merkel“

Umesto toga, na meti Klintonove našla se nemačka politika, ali za kancelarku Angelu Merkel lično ona ima samo tople reči. „Tokom mog mandata kao državne sekretarke, raslo je divljenje za tu odlučnu, mudru i poštenu ženu, koja od mene nikada nije krila ono što misli“, piše Klintonova. Upoznale su se u Berlinu još 1994, gde je bila kao prva dama, uz svog supruga i bivšeg predsednika Bila Klintona. Političarka CDU joj je tada predstavljena kao „mlada žena koja će daleko dogurati“. Od tog vremena su stalno u kontaktu. Hilari Klinton posebno ističe doprinos Angele Merkel kao žene u „klubu muškaraca“ u Evropi u oblastima kao što zdravstvo i zaštita životne sredine. Takođe je pohvalila njeno ponašanje u krizi evra i „izdala joj atest“ za njenu „nepokolebljivu odlučnost“.

Žena kao šef države jedne velike zemlje – iz perspektive Kristijane Operman to takođe igra važnu ulogu. Za eventualnu predsedničku kandidaturu, nije bilo loše istaći i to u knjizi.