Tarantinova nova muza

Kristof Valc može da se pohvali vrhunskim glumačkim obrazovanjem. Pohađao je glumu na uglednom Seminaru Maksa Rajnharta u Beču i Institutu Lija Strazberga u Njujorku. To mu je donelo široku paletu pozorišnih uloga i bogatu karijeru na „daskama koje život znače“. Rođen 1956. godine u Austriji, Valc je od 1970-ih do 1990-ih godina prošao brojne slavne pozornice Austrije, Švajcarske i Nemačke, i radio sa mnogim poznatim pozorišnim rediteljima. Ali veliko platno ga baš „nije htelo“.

Do 2008. godine je taj glumac, nemačkih korena koji je odrastao u Austriji, prešao pedesetu i postao nekom vrsta (ne baš slavnog) inventara nemačkih televizijskih produkcija. Valc je bio jedan od onih glumaca čije lice svi znaju, a imena teško ko da može da se seti. Glumio je uglavnom u sporednim ulogama i bio pretplaćen na likove zločinaca, psihopata i melanholika. Jednom je svoj repertoar prokomentarisao rečima: „Pogledajte moje lice – da li biste me vi uzeli da vam glumim neki običan lik?“

Neobičan zločinac

Običan lik nije bio ni Hans Landa koji mu je namenila američka rediteljska megazvezda Kventin Tarantino, ali sa ulogom u filmu „Neslavna kopilad“ (Inglorious Basterds) Valc je postao zvezda međunarodne filmske scene. Tarantino priča da mu je Valc „vratio njegov film“, u trenutku kada je već mislio da od njega odustane jer nije mogao da nađe adekvatnog glumca za ulogu Lande. Valc pak kaže da upravo Tarantinovoj genijalnosti treba zahvaliti Valcovu neponovljivu interpretaciju nacističkog zločinca koja mu je donela prvi Zlatni globus 2010, a onda i Oskara za najbolju sporednu mušku ulogu. Valc je u Tarantinovoj crnoj komediji, slažu se svi, ukrao šou i glavnoj zvezdi filma, Bredu Pitu.

Valc je jednom u intervjuu za DW ispričao da ga je Tarantino odabrao u „tradicionalnom“ kastingu: „Jedan neverovatno ljubazan gospodin me pozvao na razgovor. I tek nakon što smo se malo upoznali, rekao je da bismo mogli malo da pročitamo scenario. Nigde okolo nije bilo kamere – kome bi Tarantino trebalo da pokaže snimak?!“

Od tog dana je kultni američki reditelj očigledno u Valcu pronašao „novu muzu“. Kao što je Harvi Kajtel pratio deo njegove karijere glumeći u nekoliko njegovih filmova, kao što je Uma Turman jedno vreme bila stalni član njegovog ansambla, i kao što se Semjuel L. Džekson pojavljuje u pet njegovih filmova, tako je i opčinjenost Kristofom Valcom potrajala i do sledeće Tarantinove produkcije, špageti-vesterna „Oslobođeni Đango (Django Unchained). Štaviše, 49-godišnji američki reditelj tvrdi da ga je Valc, odvevši ga na Vagnerov „Prsten Nibelunga“, doveo na ideju za novi film, i da ga je skrojio baš po Valcovoj meri. Glavni ženski lik se u filmu zato i zove Brumhilda.

Slava mu pomogla da ispuni jedan san

56-godišnjem glumcu sa nemačkim, a odnedavno i sa austrijskim pasošem, to je u Los Anđelesu donelo i drugi Zlatni globus za sporednu ulogu, i još jednu nominaciju za Oskara. Valc je tako postao vičan paradiranju po crvenom tepihu u Holivudu. U zadnje dve godine glumio je u nekoliko A-produkcija: „The Green Hornet“ sa Kameron Dijaz i Tomom Vilkinsom, „Water for Elephants“ sa Ris Vinterspun, „Tri musketara“, „Bogu masakra“ Romana Polanskog...

Ali, uprkos svemu tome, ni u kom slučaju se ne može reći da je Kristofu Valcu kasna slava „udarila u glavu“. I dalje se u intervjuima predstavlja umereno, mudro i skromno, svoj privatni život čuva „kao zmija noge“ i zaključuje: „Činjenica da nemaš više 25 godina je prednost. A velika je prednost i kad iza sebe imaš puno uspona i padova.“

Kada ga pitaju pita li se nekad, uz čašu vina i na terasi u Malibuu, da li mu se sve ovo zaista događa, on odgovara: „Da, ali ne u Malibuu, nego dok snimam filmove.“ Slava i visoki honorari koji idu s njom su mu, kaže, pomogli da ostvari jedan san – da bez griže savesti može da odbije ponude koje mu se ne sviđaju.

Autorka: Dunja Dragojević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković