Takmičenje u pobožnosti

Kampanja pred izbore u Turskoj 10. Avgusta pomera do sada viđene granice populizma. Ovih dana se za senzacije stara potpredsednik vlade Bulent Arinč. On se najpre žalio se na pad morala u Turskoj i kao lek protiv toga savetovao islamske vrline – u koje između ostalog spada i to da se žene u javnosti ponašaju smerno i da se ne smeju glasno. Vladini protivnici su potom u istočnoj Turskoj organizovali javnu demonstraciju smeha. To nije omelo Arinča: nastavio je sa moralnim pridikama o tome da sve više turskih žena same, bez kontrole, idu na letovanje i igraju oko šipke.

Pobožni birači

Kao veliki favorit na izborima, premijer Redžep Tajip Erdogan je već početkom jula, na zvaničnom početku svoje predsedničke kampanje, pokazao u kojem pravcu ide: svoj prvi govor kao kandidat vladajuće stranke AKP počeo je prizivanjem Boga i završio ga citatom iz Kurana.

Erdogan i AKP se već više od decenije oslanjaju na vernost konzervativnih i religioznih Turaka – što je u većini slučajeva ista grupa. Tokom predsedničke kampanje, Erdogan je islamske teme isticao više nego inače, a razlog za to iznosi istraživač javnog mnjenja Murat Gezici: „Više od dve trećine turskih birača sebe opisuje kao pobožne muslimane.“ Još jednom važnom segmentu birača Erdogan se obraća sa akcentom na islamsku pobožnost – ženama. Prema Geziciju, žene u Turskoj su u proseku pobožnije od muškaraca: „A čak 64 odsto birača AKP su žene. Prema ovim kriterijumima, Erdogan je idealan kandidat.“

Opozicija pristaje na igru

Trend su prepoznale i dve glavne opozicione stranke, sekularna Republikanska narodna stranka i Partija nacionalnog pokreta. Njihov zajednički kandidat i izazivač premijera je Ekmeledin Ihsanoglu, bivši generalni sekretar Svetske islamske organizacije. „To otežava Erdoganu da ga, poput drugih predstavnika opozicije, napadne kao bezbožnog sekularistu“, kaže Gezici.

Međutim, ovi islamski plusevi Ihsanoglua su minusi kod sekularnih birača. „Ihsanoglu je laka kategorija“, kaže politikolog Sahin Alpaj. „On čak može da spreči neke sekularne birače da izađu na birališta, i mogao bi dodatno da ohrabri Erdogana.“ Sudeći po anketama, Erdogan ima više od 50 odsto podrške, a Ihsanoglu oko 40 odsto.

Koliko je religija važna u predizbornoj kampanji, takođe ilustruje taktika trećeg predsedničkog kandidata, kurdskog političara Selahatina Demirtasa. Umesto da se sa Erdoganom i Ihsanogluom takmiči u pobožnosti, on se intenzivno trudi da pridobije nereligiozne birače, koji se ne osećaju predstavljenim kandidatima glavnih partija. Tako Demirtas poziva na ukidanje obaveznog prisustva časovima veronauke u državnim školama. Po anketama, Demirtas dobija između šest i osam odsto glasova.

Demirtas je obezbedio podršku dela alavita, islamske manjine od 20 miliona ljudi, koja se oseća diskriminisanim od strane sunitske većine u Turskoj. Tradicionalno, alaviti čine izbornu bazu Republikanske narodne stranke, ali mnogi se sada distanciraju od pobožnog sunitskog Ihsanoglua. A Erdogan sa alavitima stoji još gore: Jedno od najvažnijih udruženja alavita, nedavno je premijeru otkazalo već dogovoreni sastanak.