Tajni serum protiv ebole

Eksperimentalni lek ZMapp razvijen je u laboratorijima američke farmaceutske firme „Mapp Biopharmaceutical Inc.“ sa sedištem u San Dijegu. Do sada je taj serum testiran samo na majmunima, ali uspešno. Još 2012. godine naučnici su objavili studiju u naučnom časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences“, u kojem opisuju dejstvo seruma. Tako, na primer, navode da se lek sastoji od tri antitela i da je svako od tih antitela ciljano usmereno protiv određenih proteinskih struktura virusa ebola.

Urađena su tri različita testa: jedna grupa majmuna vakcinisana je tim serumom i zatim inficirana opasnim virusom. Druga grupa najpre je inficirana i 48 sati nakon toga ubrizgan im je serum. Od te grupe tri-četvrtine je preživelo. Od životinja iz treće grupe koji su serumom lečeni tek 120 časova nakon infekcije, preživelo je njih 43 odsto.

Potrebne dodatna istraživanja

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da ne treba gajiti preveliki entuzijazam i ističu da taj serum mora da prođe sve potrebne kliničke testove. Ipak, u slučaju dvoje Amerikanaca, ta faza je zbog opasne situacije preskočena. Bilo je potrebno brzo delovati. Želelo se da se iskoriste sve mogućnosti kako bi se pomoglo američkom lekaru i misionarki.

Zbog tog slučaja se sada i na istraživanja na polju ebole gleda drugačije. Nacionalni institut za zdravlje SAD ustupio je 28 miliona dolara za istraživanja kako bi se ubrzalo razvijanje delotvornog leka protiv ebole.

Ta istraživanja, međutim, ne teku samo punom parom u firmi „Mapp Bipharmaceutical Inc“ – naučnici rade na mogućoj vakcini i u Velikoj Britaniji, na primer Univerzitetu u Kembridžu. I oni su svoje sredstvo testirali na majmunima, takođe uspešno. Ali i u Kembridžu će biti potrebne proći godine dok se sprovedu sva neophodna istraživanja.

Milioni dolara pomoći

Za to vreme, na licu mesta odvija se borba protiv širenja te zarazne bolesti. Šef Svetske banke, lekar Džim Jonk Kim, obećao je da će ta institucija uložiti 200 miliona američkih dolara za borbu protiv ebole u zapadnoj Africi. Afrička banka za razvoj namerava daq na raspolaganje stavi dodatnih 60 miliona.

Ceo program trebalo bi da vodi Svetska zdravstvena organizacija. Ona je 1. avgusta objavila plan prve pomoći kojim bi Gvineju, Liberiju i Sijera Leone trebalo podržati sa sto miliona američkih dolara u borbi protiv ebole. Te tri zemlje najviše su pogođene zarazom.

Povodom najave o milionskoj pomoći u borbi protiv ebole, šef Svetske banke Džim Jong Kim je naglasio: „Odgovorni smo za taj region u Africi. Zato ćemo sve uraditi što možemo i to ne samo kratkoročno. Razmislićemo o tome kako da razvijemo tamošnje zdravstvene sisteme da bi bili onakvi kakve ljudi i zaslužuju.“

Loše razvijeni zdravstveni sistemi i jesu jedan od glavnih razloga zbog kojeg se zaraza brzo širi u tom regionu. Reč je o najtežoj epidemiji te bolesti dosad. U brojnim seoskim područjima zapadne Afrike nema bolnica, tako da se o obolelima brinu članovi porodica koji se takođe mogu da se zaraze ukoliko dođu u kontakt sa krvlju ili drugim telesnim izlučevinama obolelog. A tamo gde ima lekara i medicinskog osoblja, često nedostaje adekvatna oprema i zaštitna odeća.

Svetska zdravstvena organizacija takođe planira da pošalje nekoliko stotina dodatnih lekara i negovatelja u zapadnu Afriku. Iako su brojni lekari već stigli u pogođena područja, zaraza se širi, pogotovo u udaljenim krajevima, kaže Maks Gertler iz organizacije „Lekari bez granica“. Taj nemački lekar upravo se vratio sa severa Liberije, gde su u brojnim tamošnjim selima zabeleženi slučajevi ebole. „Nisam naišao na predstavnike Svetske zdravstvene organizacije koji bi pomagali tamošnjim vlastima2, kritikuje Gertler i dodaje da transport sredstava neophodnih za negu pacijenata otežavaju i loši putevi.