Svetu je potrebno više nauke

Stara poslovica „Znanje je moć“ u doba interneta dobija novo značenje – osobe koje imaju bolji pristup znanju, imaju i više mogućnosti da promene svet. Na toj ideji izgrađen je novi projekat organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (WLoS). To je „Svetska biblioteka nauke“, koja nudi besplatan pristup naučnim tekstovima, stručnim knjigama i drugim sadržajima na engleskom jeziku. Digitalna biblioteka zvanično je otvorena za javnost pre nekoliko dana, a realizovana je uz podršku renomiranog američkog časopisa „Nature“ i velike farmaceutske kompanije Roše.

Korisnici te banke podataka trenutno imaju na raspolaganju oko 300 referentnih članaka, 25 knjiga i 70 video zapisa, koji se bave temama poput alternativnih energija, genetike ili dopinga. Ponuda će biti proširena u narednim mesecima.

Nauka kao motor blagostanja

Na predstavljanju digitalne bilblioteke u Parizu, generalna direktorka Uneska Irina Bokova naglasila je da je zadatak njene organizacije da se bori da se svim ljudima na svetu pruže podjednake šanse. To je i težište projekta, kojim Unesko namerava da ublaži nejednakost u pristupu naučnim saznanjima kod ljudi iz različtih delova sveta.

„Svetu je potrebno više nauke i više naučnika, da bi se suočio sa aktuelnim izazovima“, kaže Bokova. Po njenim rečima, nauka je „motor blagostanja“, i zbog toga je projekat posebno namenjen za studente prirodnih nauka u zemljama u razvoju.

Ova bilbioteka ima i druge ciljeve – razvoj takozvanih tehnologija otvorenog pristupa kao i povezivanje studenata i đaka u celom svetu. Zbog toga je „Svetska biblioteka nauke“ i interaktivna platforma i arhiv podataka istovremeno. Na taj način, korisnici mogu da se povezuju u grupe i zajednice, razmenjuju informacije i zajedno uče i diskutuju.

Pristup znanju „važan signal“

Upravo taj interaktivni momenat posebno je vredan pažnje, kaže komunikoliškinja Džesika Ajnšpener-Flok sa Univerziteta u Bonu, i dodaje da je ključno što „informacija stiže na pravu adresu“:

„Znanje nastaje iz mreža, i ovde su korisnici direktno upućeni na to da međusobno kontaktiraju“, kaže Džesika Flok u intervjuu za Dojče vele. Uz to, činjenica da jedna globalna i ugledna organizacija kao što je Unesko koristi internet da bi doprla do ljudi iz celog sveta i ponudila im naučna saznanja, predstavlja važan signal na polju medijske politke.

„Bitno je da se naučnici povezuju“

Doduše, na internetu već godinama postoje platforme koje nude pristup informacijama za biblioteke i univerzitete, na primer portali iz Sjedinjenih Država JSTOR i projekat MUSE ili nemački arhiv DigiZeitschriften. Ali te banke podataka funkcionišu na principu pretplate, što znači da korisnici sa dubljim džepom lakše dobijaju pristup većem broju tekstova.

Može li Uneskov projekat, sa svojom ograničenom ponudom sadržaja, ikada da postane konkurencija tim platfomama sa daleko većim brojem podataka i daleko boljim finansiranjem? „Ova svetska bibloteka ne mora da zameni ništa“, odgovara komunikološkinja Ajnšpener-Pflok. „Nije stvar u konkurenciji, već – u idealnom slučaju – u saradnji. Naravno da bi bilio zanimljivo i stapanje različitih platformi“. Povrh toga, WLoS nudi ono što drugi nemaju, a to je povezivanje naučnika. „Ćak i ako korisnici komuniciraju preko drugih naučnih arhiva, i to je u redu. Bitno je samo da se povezuju, na bilo koji način.“

Sponzori iz sveta biznisa

Dok se Svetska biblioteka nauke bavi prvenstveno stručnom građom, sličan projekat na mreži je još od 2009: World Digital Library, koji su zajednički pokrenuli Unesko i Američka nacionalna biblioteka. „World Digital Library“ (WDL) dozvoljava pristup velikom broju knjiga od kulturnog i istorijskog značaja, a tu su i rukopisi, mape, slike, filmovi i zvučni zapisi.

Novu biblioteku Uneska, čije težište su prirodne nauke, finansijki pomaže jedan farmakološki koncern, ali naša sagovornica smatra da to neće dovesti do sukoba interesa: „Uvek je lako slutiti na zlo. Ali trebalo bi da raskrstimo sa crno-belim načinom razmišljanja“, kaže ona. „Unutar Uneska postoji dovoljno kontrolnih mehanizama koji mogu da spreče zloupotrebe. I zbog čega privatno preduzeće ne bi trebalo da podržava tako važan projekat kao što je biblioteka? To bi moglo čak da posluži kao primer za druge velike koncerne.“