Sve manje vere u političare

Novoizabrani predsednik francuske Socijalističke partije (Parti Socialiste, PS) je Žan-Kristof Kambadeli. Sredinom prošle sedmice članovi PS su ga postavili na novu funkciju. Tačnije rečeno, polovina njih. Naime, samo 50 procenata članova stranke učestvovalo je na izborima. Prevedeno u brojke, reč je o 75.000 članova. Socijalistička partija nema više od 150.000 članova.

Preostali Francuzi, oko 66 miliona građana, sa slabim interesovanjem je ispratilo to glasanje. Slično bi moglo da bude i sa stranačkim kongresom koji se početkom juna održava u Nantu. „Organizujemo kongres, a Francuzima je svejedno“, citira pariski list „Mond“ u svom vikend-izdanju jednog frustriranog stranačkog aktivistu.

Masovno gubljenje poverenja u politiku

„Kada članovi stranke izgube poverenje“, glasi naslov teksta, koji je list „Mond“ posvetio fenomenu o kome se poslednjih godina sve više govori u Francuskoj: Francuzi su umorni od politike. Tačnije – umorni su od svojih stranaka.

Više detalja postalo je poznato kada je sredinom aprila Institut za ispitivanje javnog mnjenja „Ipsos“ objavio rezultate istraživanja koje je inicirao „Mond“: tek devet procenata Francuza ima poverenje u političke stranke. Ostali, dakle preko 90 procenata ispitanika, to poverenje nemaju. Situacija nije ništa bolja ni kada se radi o ugledu francuskog parlamenta: samo 31 odsto ispitanika smatra da je adekvatno zastupljeno u parlamentu. Za ispitanike ni „Evropa“ nije rešenje: samo 35 procenata Francuza izrazilo je poverenje prema Evropskoj uniji.

Ekonomija, škola, kultura, nacionalna svest: skoro sve je u Francuskoj zapalo u krizu. Na sve to, u poslednje vreme dolazi i kriza poverenja u politiku. Svejedno koga ili šta biraju, da li na predsedničku funkciju dovedu levičara ili desničara: nije im bolje. „Političkim i ekonomskim institucijama nedostaje pouzdanost, legitimitet i kredibilitet. To destabilizuje čitavo društvo i vodi nas u veoma ozbiljnu krizu“, piše internet magazin „Atlantiko“.

Predsednička moć

Ali na čemu počiva kriza poverenja? U centru sumnji našla se Peta republika. Tačnije: velika moć predsednika. List „Liberasion““ nedavno je podsetio na čuvenu izjavu oca Pete republike, predsednika Šarla de Gola: „Nedeljiv i celokupan državni autoritet poveren je predsedniku od strane naroda, koji ga je birao. Nema drugog autoriteta.”

De Gol je, piše „Liberasion“ preuzeo ličnu odgovornost. Kada su Francuzi odbacili referendum o reformi regionalne uprave koji je on predložio, De Gol se povukao. To, piše list, nedostaje njegovim naslednicima.

„Oronuo sistem“

Istog mišljenja su i drugi analitičari. Ovlašćenja koja su predsedniku zagarantovana ustavom, ističe se, dovela su do toga da su dužnosnici sve manje marili za svoja izborna obećanja i da su suzbijali moć premijera i vlade.

Novinarka Giljen Otenhajmer, glavna urednica ekonomskog magazina „Izazovi“ u knjizi „Predsednički otrov“ (Poison Présidentiel) piše da je Republika danas nesposobna da donosi političke odluke. „Ovaj sistem forsira nacionalni narcizam i melanholiju. Arhaičan je i vertikalan. Sudbinu čitavog naroda poverava jednom jedinom čoveku. On legitimira njegove hirove i uništava sve ostalo.“

Razočarana levica

Trenutno su posebno razočarani levičari. Oni predsedniku Olandu zameraju da je ispunio premalo obećanja, naročito kada je reč o najavljenim ekonomsko-političkim reformama. „Ekonomski gledano Oland je liberal, politički gledano je ništa“, piše bivši novinar „Monda“, Edvi Plenel, osnivač internet magazina „Mediapart“ u knjizi „Reći ne“ (Dire non).

Time je, piše Plenel, Oland nastavio politiku svog prethodnika i doprineo rastu krize poverenja. Koristi od toga, piše „Mond“, trenutno ima samo jedna stranka: Nacionalni front, čije se članstvo sa 7.000 iz 2007. godine povećalo na preko 80.000.