Sudbinski dan za Krim

Glasanje na referendumu o statusu Krima počelo je jutros, uz snažno vojno prisustvo Rusije.

U Sevastopolju je veliki broj stanovnika izašao na glasanje rano jutros, a na jednom glasačkom mestu je za samo pola sata glasalo 65 ljudi, javio je reporter agencije Frans pres. Zvaničnici na Krimu ranije su ocenili da će izlaznost na današnjem referendumu biti rekordna.

U gradu Bahčisaraj, gde većinu stanovnika čine Tatari, na glasanje, međutim, izlazi znatno manje ljudi, pošto su njihovi lideri pozvali na bojkot referenduma. U tom gradu masovno glasaju samo Ukrajinci ruskog porekla, koji se nadaju da će se "otarasiti" ukrajinskog pasoša i veruju da bi živeli bolje, ako bi Krim počeo da dobija subvencije iz Rusjie, navodi Frans pres.

Više od 1,8 miliona građana pozvano je na glasanje. Glasački lokali su otvoreni od 7 sati ujutro do 19 sati uveče. Građani na glasačkom listiću mogu da izaberu opciju da su za priključenje Rusiji, ili za povratak na Ustav iz 1992. koji Krimu daje veća autonomna prava. Taj Ustav istovremeno Krimu daje i pravo na otcepljenje od Ukrajine.

Kako većinu stanovništva čine Rusi, a ruska vojska faktički kontroliše situaciju na ovom poluostrvu, očekuje se da će biti izglasana opcija priključenja Rusiji. Vlada u Moskvi je prilikom razgovora sa predstavnicima zemalja Zapada više puta ponovila da narod Krima ima pravo na samoopredeljenje i da želi da se ovo poluostrvo vrati "zemlji matici". Bivši Sovjetski Savez je 1954. godine doneo odluku da Krim pripadne Ukrajini. Sevastopolj je više od 200 godina centralna luka ruske ratne mornarice.

Pokušaji da se spreči referendum

Zapadne države i vlada u Kijevu su do poslednjeg trenutka pokušavale da spreče održavanje referenduma, jer ga vide kao kršenje međunarodnog prava. SB UN je u protekle dve sedmice, od početka krize na Krimu, imao sedam vanrednih sednica. Sve su ostale bez rezultata. Rusija je u subotu (15.3.) uložila veto i sprečila donošenje rezolucije Zapadnih zemalja o Ukrajini. Ovom rezolucijom su sve države trebalo da budu pozvane da ne priznaju rezultat referenduma.

EU je najavila nove sankcije protiv Rusije. Već u ponedeljak (17.3.) će na sednici u Briselu o tome raspravljati ministri spoljnih poslova EU. Planirane su blokade bankovnih računa i zabrana izdavanja viza za određene osobe iz Rusije.

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer zatražio je oštrim rečima od vlade u Moskvi da promeni svoju politiku. "Rusija odbija dogovor o bilo kakvoj opciji izlaska iz krize i u pravcu deeskalacije. Ona stvara novo stanje na terenu koje je za nas neprihvatljivo", izjavio je Štajnmajer za list Velt am zontag i dodao: "Ako Rusija ne popusti, u ponedeljak ćemo joj na sednici ministara EU dati prvi odgovor."

Priprema se izolacija Rusije

List Špigel u međuvremenu prenosi da Rusiji preti gubitak članstva u grupi zemalja G8. Sedam najuticajnijih industrijskih zemalja sveta (grupa G7) trenutno priprema naredni susret lidera ovih zemalja - bez učešća predstavnika Rusije. U vladi u Berlinu su potvrdili samo da se u dogovoru sa ostalim članicama G7 odustalo od prirpema za sastanak G8 koji je trebalo da se održi početkom leta u ruskom Sočiju. "Konačna odluka o svemu još nije donesena", prenosi Špigel reči jedne predstavnice vlade u Berlinu.

Velika Britanija je kao alternativno mesto održavanja susreta predložila London. Berlin planira da otkaže i nemačko-ruske konsultacije na nivou vlada koje je trebalo da se održe tokom aprila u Lajpcigu, mada bi moglo i da se desi da dođe do "susreta u malom krugu predstavnika", prenose izvori u vladi Nemačke.

Ruske trupe na jugu Ukrajine

Prelazna vlada u Kijevu u međuvremenu optužuje Rusiju da je svoje trupe poslala u južne delove Ukrajine čak i van poluostrva Krim. Prema navodima ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova oko 80 vojnika je ušlo u selo Strilkove, koje se nalazi ispred severoistočne obale poluostrva. Vojnici imaju podršku helikoptera i oklopnih vozila. U centru ove vojne operacije je jedna elektrana na gas, navodi proruska vlada Krima koja dodaje da je cilj zaštita postrojenja od napada. Ruski vojnici i proruska milicija kontrolišu i neka područja oko mesta Čongar. Čongar se nalazi oko kilometar od granice Krima. Ukrajinska vlada je zatražila da se ove trupe odmah povuku.

Vlada u Moskvi nije se izjasnila o ovim incidentima. SAD proveravaju izveštaje o pregrupisavanju trupa, navela je ambasadorka SAD pri UN Samanta Pauer. Ona je izjavla da bi upad ruskih jedinica na jug Ukrajine bila "razočaravajuća eskalacija situacije".

NATO je u noći između subote I nedelje bio meta sajber napada za koji su odgovornost preuzeli ukrajinski hakeri. Hakeri su blokirali pristup sajtu NATO, ali taj napad "nema posledice na funkcionisanje sistema", navela je na svom Tviter nalogu portparolka NATO Oana Lungesku. Ukrajinska grupa SajberBerkaut (CyberBerkout) saopštila je da je izvela napad. Ta grupa je istakla da "neće prihvatiti prisustvo NATO na teritoriji svoje domovine".

Autor: Azer Slanjankić (dpa, afp, rtr, ape)

Odg. urednica: Dijana Roščić